Katedrala na moru

Preporučujući Ildefonsa Falkonesa u knjižari, uvek sam ga upoređivala sa Viktorom Igoom jer Katedrala na moru nepogrešivo evocira atmosferu Bogorodičine crkve u Parizu. Ovo je roman za sve ljubitelje punokrvnog starovremenskog pripovedanja.



U četrnaestom veku katalonski brodovi prevladavali su zapadnim Sredozemljem. Trgovci su imali svoja predstavništva u svakoj luci do Aleksandrije i izgradili neverovatna zdanja u čuvenoj Carrer de Montcada u Barseloni. Međutim, sredinom veka kuga je prepolovila populaciju. Kralj je počeo da oporezuje Jevreje da bi finansirao ratove, a plemići su pustošili sela kako bi nahranili grad. Seljaci su gladovali. Ovaj trenutak u kom je grad na vrhuncu prosperiteta, ali se mračne senke propasti polako nadvijaju nad njim, uzet je kao istorijski okvir za Katedralu na moru.

Stanovnici Ribere, skromnog ribarskog kvarta u Barseloni, rešili su da izgrade najveći hram Devici Mariji ikada viđen – Santa Maria del Mar. U Falkonesovom romanu priču o gradnji katedrale prati narativ o razvojnom putu mladog kmeta Arnaua Estanjola. U tom okruženju obeleženom religioznom netrpeljivošću, nezajažljivom ambicijom i društvenom segregacijom, Arnau se uzdiže do pozicija bogatstva i moći. Roman ne govori samo o izgradnji prelepe crkve već pokušava i da što vernije rekonstruiše srednjovekovnu Barselonu.

Arnauova majka umrla je na porođaju, a otac je pobegao od tiranije nemilosrdnog plemića, vlasnika zemlje koju je njegova porodica generacijama obrađivala, u nadi da će Arnau odrastati kao slobodan čovek. U četrnaestoj godini Arnau ostaje bez roditelja i preuzima brigu o svom usvojenom bratu Žoanu. Tegleći kamenje tokom izgradnje katedrale, Arnau je svestan da je deo nečega većeg od njega samog, nečega što će ga nadživeti. Istovremeno podržava Žoana u nastojanjima da postane sveštenik. Putevi im se razilaze i fokus romana ostaje na Arnauu i njegovoj borbi. U trenutku kada im se putevi ponovo ukrste, Žoan više nije mladić kog se Arnau seća. Kada se Inkvizicija ispreči između njih, sve što ih je ikada vezivalo biće na iskušenju.

Katedrala na moru obiluje detaljima iz života srednjovekovnog feudalnog plemstva i kmetova. Tu je pregršt epizoda o ratnim pohodima, ali i verskoj i rasnoj netrpeljivosti, gladi, kugi, Inkviziciji, društvenim previranjima i turobnoj realnosti srednjeg veka.

Ako ste bili u prilici da posetite Barselonu, sigurna sam da svaki put ime ovog grada izgovarate sa uzdahom i setom u glasu (što je slučaj i sa autorkom ovog teksta). Ono što Barselonu čini posebnom upravo je istorija koja tako živo pulsira iza svakog ugla. Ponekad deluje da ta autentičnost ima gotovo magijska svojstva. Ovo osećanje očigledno gaji i sam Falkones, koji je Katedralom na moru priredio svojevrsni omaž gradu čije ime veličanstveno odzvanja hodnicima vremena.

Autor teksta : Ivana Veselinović