Čerčil: zločinac i heroj

Ono što je za Beograd bombardovanje 1999. a za Njujorčane 11. septembar 2001, za stanovnike Londona su nemački vazdušni napadi 1940–1941. Napad na prestonički grad, presedan, sumrak sveta koji je postojao dotad, neizvesnost i možda konačni kraj dotadašnjeg poretka, sve je to sažeto u knjizi „Veličanstveno i jezivo“ Erika Larsona: pedeset sedam uzastopnih noći bombardovanja, a zatim sve žešći dnevni napadi tokom sledećih šest meseci. U tom haosu isplivao je jedan čovek koji treba da vodi naciju.

Ovo nije još jedna knjiga o Čerčilu. Ovo je intimna priča o tome šta su Čerčil i njegova okolina svakodnevno preduzimali da izdrže Hitlerovu čeličnu oluju. Politička previranja, ljubavne intrige, niz poznanstava i slučajnosti koje će predodrediti rat, političkih malverzacija, spletki i medijskih hajki. Tokom te godine Čerčil je postao Čerčil, buldog s cigarom kog svi mislimo da poznajemo, koji drži velike govore i pokazuje svetu kako izgledaju hrabrost i istinsko vođstvo.

Nakon usporenog Čemberlena, koji je bio ozbiljan i oprezan, novi premijer je, u skladu sa glasom koji ga je pratio, bio razmetljiv, energičan i potpuno nepredvidiv. Generali, ministri i osoblje često su imali sastanke s Čerčilom dok je bio u kadi, jednom od omiljenih mesta za rad. Čerčil je lutao hodnicima u crvenom kućnom mantilu, sa šlemom na glavi, obuven u papuče s pomponima. Takođe je rado nosio nebeskoplavo „odelo za uzbunu“, kombinezon koji je sam osmislio i navlačio za tren oka. Osoblje je taj kombinezon zvalo Čerčilovim „štramplicama“. Ponekad je, prema rečima njegovog telohranitelja inspektora Tompsona, u tom kombinezonu premijer izgledao „tako pneumatski kao da će se svakog trenutka odići s tla i zaploviti naokolo“.

Dva dana pošto je stupio na dužnost, trideset sedam britanskih bombardera napalo je nemački grad Menhengladbah u nemačkoj industrijskoj oblasti Rur. Gebels je fiksirao Čerčila kao svog neprijatelja broj jedan i to je između ostalog uticalo na to da bude prepoznat kao kandidat za premijera u jeku nemačkog napada na Poljsku, iako su ga i tad smatrali kontroverznim i nepouzdanim izborom u Britaniji. Niko ga nije voleo, a on nije imao problem da bude neomiljen. Možda je u tome pomalo perverzno uživao, i sam hraneći kontroverzu koja ga je uzdigla iznad sitnih interesa politike. Amerikanci su prezali od njega, kralj Džordž je obožavao prethodnog premijera Čemberlena koji je još bio cenjen, iako su smatrali da mu nedostaje preduzimljivosti za ovakav istorijski trenutak. Nije ga čak volela ni britanska aristokratija. Halifaks – koji je Čerčila zvao Pu, po književnom liku A. A. Milna Viniju Puu – gunđao je da ministrima koje je Čerčil pozvao u novu vladu nedostaje intelektualna težina. Sve ih je uporedio s „gangsterima“, a vođa bande je, prema njegovom mišljenju, sam Čerčil.

Pa ipak, u najkritičnijem trenutku za Britaniju, pred dvanaestomesečno bombardovanje kada je London gotovo satrven a Britanija bila pred kapitulacijom, svi su znali da mogu da se pouzdaju samo na naizgled svojeglavog i nepredvidivog Čerčila. Ono što je zbunjivalo domaću javnost mora da je isto tako unosilo nemir neprijatelju. Takvi kvaliteti koji u vreme mira bodu oči, u vreme rasula su preko potrebno ludilo koje se graniči sa genijalnošću: ingeniozni politički zaključci i nepredvidivi ratni manevri. Kažu da se u vreme velikih kriza najbolje osećaju šizofrenici i neurotici. Čerčil je jedini bio dovoljno lud da se prihvati posla. Uspeo je da, dok se urušavaju sve osnove državnosti i diplomatije, podesi celokupni državni i ratni aparat prema svom nahođenju.

A bilo je i neočekivane utehe u njegovom karakteru. Po autorovim rečima, Čerčilova velika vrlina bila je perspektiva, koja mu je omogućavala da pojedinačne događaje razdvoji i da rđavo raspoloženje za tren oka pretvori u smeh. Imao je vanredan smisao za (crni) humor; dok se sve raspadalo, on je umeo smehom da pruži davno potrebno rasterećenje. A onda, bio je neverovatno ubedljiv. Uspeo je da ubedi Amerikance da uđu u rat, celu naciju da ne očajavaju. Čak su i Nemci zazirali od njegovih obraćanja na radiju koja su sva bila remek-dela javnog govora i ubedljivosti.

Iza maske klovna i ekscentrika krila se kompleksna, monolitna ličnost koja je predodredila jedan rat i oblikovala jedan vek. „Veličanstveno i jezivo“ je društvena studija jednog od onih prekretničkih trenutaka u istoriji koji su ili sami iznedrili ili koje je na svojim plećima poneo jedan čovek. I svim kovitlacima interesa, napetosti i tenzija, koji uzmu danak kada vreme iskoči iz ležišta i odnese sve bestraga, dok neko čeličnom rukavicom ne zaustavi taj vrtlog rata i bezumlja.

Autorka teksta: Nevena Milojević