Pjer Šoderlo de Laklo

Pjer Šoderlo de Laklo (1741–1803) bio je po osnovnoj vokaciji vojni inženjer i oficir koji je stigao do čina generala u Napoleonovoj vojsci. U prvom delu svoje vojničke karijere služio je u artiljerijskoj inžinjeriji kraljevske vojske, menjajući mesta službe – od La Rošela, preko Strazbura i Grenobla, do Bezansona. Dok je tokom 1779. godine bio angažovan na gradnji odbrambene utvrde protiv Engleza na ostrvu Eks u Atlantiku, počeo je da piše „Opasne veze“, da bi ih potom nastavio u Parizu tokom šestomesečnog odsustva.

Još u ranijoj fazi karijere pristupio je masonima, a ostao je zapamćen njegov govor kojim se zalaže za inicijaciju žena u slobodnozidarske lože. Vojna istorija ga pamti po izumu šupljeg đuleta, koje je doprinelo razrešavanju nekih postojećih balističkih problema i povećanju efikasnosti artiljerijskog dejstva. Tokom 18. veka odvijao se proces adresiranja kuća po čitavoj Evropi, pa se u predrevolucionarnim godinama i Laklo uključio svojim predlogom o numeraciji francuskih kuća po arondismanima.

Snažan uticaj na Lakloov idejni obzor imao je Ruso – Laklo je usvojio njegovo viđenje istorije društva kao progresivnog kvarenja i vitoperenja čovečanstva, kroz udaljavanje od prirode kao uzora, počev od postanka svojine i ljudskog ugovora. Zbog kritike i raskrinkavanja društva, kao i Ruso, biva prozvan da je nadahnuo, pa tako i „izazvao“ Francusku revoluciju. Čitavog života, u delovanju, govorima i spisima nedvosmisleno se zalaže za jednakost ljudi – najglasnije za ravnopravnost žena. Pobornik istine i slobodarskih vrednosti, neumorni reformator i legalista, izumitelj i entuzijasta.

Foto: Antoine-Alexandre Morel / Wikimedia Commons