Huan Gojtisolo

Huan Gojtisolo je rođen 1931. godine u Barseloni. Jedan je od najvažnijih pisaca španske generacije pedesetih a njegovo delo obuhvata romane, knjige priča, putopise i eseje. Njegova braća Hose Agustin i Luis takođe su poznati književnici.

Gojtisolov život je obeležilo njegovo intelektualno buntovništvo u vreme Franka. Nesrećna smrt majke u bombardovanju Barselone 1938. godine koju je izvela nacionalna avijacija, kada je imao samo sedam godina, bila je presudna za njegov otpor Frankovoj vlasti. Preselio se u Pariz 1956. godine i radio u izdavačkoj kući Galimar. Između 1969. i 1975. bio je profesor književnosti na univerzitetima u Kaliforniji, Bostonu, San Dijegu i Njujorku. Posle smrti supruge Monik Lanž 1996. godine, preselio se u dobrovoljni egzil u Marakeš.

Posle studija prava objavio je prvi roman Juegos de manos 1954. godine. Nakon toga slede: Duelo en el Paraíso (1955), trilogija El mañana efímero (1957), Para vivir aquí (1960), La isla (1961), La Chanca (1962), trilogija Álvaro Mendiola (1966), Makbara (1980), Paisajes después de la batalla (1982), Las virtudes del pájaro solitario (1988), La cuarentena (1991), La saga de los Marx (1993), El sitio de los sitios (1995), Las semanas del jardín (1997), Carajicomedia (2000), Telón de boca (2003), El exiliado de aquí y de allá (2008).

Dobitnik je nekoliko nagrada među kojima su Europalia (1985), Nelly Sachs (1993), Octavio Paz (2002), Juan Rulfo (2004). U novembru 2008. godine dobio je nacionalnu nagradu za književnost Premio Nacional de las Letras Españolas koju dodeljuje ministarstvo kulture Španije.

Od aprila 2007. godine biblioteka Instituta Cervantes u Tangeru nosi njegovo ime. Lično je prisustvovao ceremoniji i bio zahvalan na ukazanoj časti, budući da je ta biblioteka jedna od najprestižnijih u mreži biblioteka Instituta Servantes.

Dopisnik je prestižnih novina El Pais.