Nauka kaže: čitanje pospešuje i psihološki rast i prenosi vas u telo naratora!

Korist koju vaš mozak može izvući iz čitanja nije nešto sa čim se treba šaliti. Kada postavite sebi izazov i uhvatite se ukoštac sa nekim teškim književnim tekstom, bukvalno vežbate svoj mozak i dugoročno uvećavate svoju sposobnost da razmišljate kritički. Na primer, studija koja je rađena na Stenford Univerzitetu pokazala je da čitanje književnosti može imati značajan uticaj na način na koji vaš mozak funkcioniše.



U osnovi, eksperiment se odvijao na sledeći način: istraživači su pratili individualni dotok krvi u mozak svakog ispitanika dok su čitali odlomke iz romana Džejn Ostin. Učesnicima je prvo rečeno da ovlaš pregledaju tekst, a zatim da ga pročitaju pažljivije, kao da uče za školu ili za ispit. Istraživanje je trebalo da pokaže kako na vaš mozak utiče ne samo ono što čitate, već i način na koji čitate nešto, ali i da istakne prednosti bavljenja književnošću uopšte.

Prvi rezultati su pokazali da tokom pažljivog čitanja dolazi do značajnog povećanja dotoka krvi u određenim delovima mozga.

Da budemo precizniji, istraživači su dokazali da je povećan dotok krvi u delu mozga koji ima „izvršnu funkciju“, a za koji se smatra da je ključan za kritičko mišljenje i rešavanje zadataka. I mada se dotok krvi povećava i tokom manje pažljivog čitanja, to se događa u drugim delovima mozga, a  ne isključivo i delu koji ima izvršnu funkciju.

Ipak, ne brinite ako trenutno niste udubljeni u podvlačenje po delima Boldvina ili Tolstoja. Natali Filips, vođa istraživačkog tima u Stenfordu, kaže da oba načina čitanja – ležerno i fokusirano – „stvaraju određene obrasce u mozgu koji su mnogo složeniji od onih koje stvaraju posao ili zabava.“ Osim toga, to što se vežba moždana funkcija i što se u mozgu povećava protok krvi nisu jedini razlozi da se otvori  neka dobra knjiga, bez obzira na to šta je u pitanju i koliko tekst može biti suvoparan.



Čitanje pospešuje i psihološki rast, a može doprineti i većoj sažaljivosti i saosećajnosti.

Tako je, narode. Čitanjem postajete bolje osobe. Istraživanje rađeno na Emori Univerzitetu, je pokazalo da vaš mozak ostaje promenjen nekoliko dana nakon čitanja nekog romana.

Prema ovom istraživanju, čitanje može da poboljša sinapse koje se prave u vašem mozgu, čak i dok je u fazi mirovanja – odnosno, čak i kad ne čitate i ne postavljate svom mozgu neku drugu vrstu zadatka. Istraživači su pratili moždanu aktivnost na grupi od 21 studenta, dok su svi čitali isti roman, koristeći snimanje magnetnom rezonancom ujutro nakon što dobili zadatak da čitaju. Snimani su i nakon noći provedene bez čitanja. Moždana aktivnost studenata je praćena i kada su radili testove u vezi sa onim što su čitali, ali i za vreme odmora. Očekivano, istraživači su utvrdili značajno veću aktivnost i veći broj veza u mozgovima učesnika nakon što su čitali, u odnosu na ona jutra kojima su prethodile noći bez čitanja.



Ono što je najneverovatnije jeste činjenica da je otkriveno da su potpuno različiti delovi mozga bili aktivni kada su učesnici čitali: uključio se i onaj deo mozga koji se povezuje sa fizičkim senzacijama i pokretom, čime je čitaocima bilo lakše da se „prebace“ u telo naratora knjige i da osećaju ono što on oseća. Neurolog Gregori Berns, direktor Centra za neuropolitiku na Emori Univerzitetu, i vodeći autor studije, objašnjava ova neverovatna otkrića:

„Neurološke promene koje smo otkrili povezane sa fizičkim senzacijama i sistemima za pokret, ukazuju na mogućnost da vas čitanje romana prenese u telo glavnog junaka. Oduvek smo znali da dobra priča može da nas postavi na mesto neke druge osobe, u figurativnom smislu. Sada vidimo da nešto slično može da se desi i biološki.“

Da li se još neko naježio, ili samo ja?

Prema tome, na neki način, zaista se možete naći na nečijem mestu, ili makar zamisliti kakav bi to bio osećaj. Samim tim, možda će se uvećati vaše razumevanje za druge i saosećajnost.

Ako to nije dovoljan razlog da otvorimo knjigu, prijatelji dragi, zaista ne znam šta jeste.

Autor: Anakira Stinson
Izvor: elitedaily.com
Prevod: Maja Horvat