Franc Kafka je patio zbog nesanice, ali ona je podsticala njegovu kreativnost

Delo Franca Kafke, nadrealno, prezasićeno temama otuđenosti, nesigurnosti i straha, često nalikuje košmaru. Ne iznenađuje činjenica da je patio od nesanice, pisao noću, i bio opsednut spavanjem i nedostatkom sna. U studiji objavljenoj u časopisu „The Lancet Neurology“, italijanski doktor Antonio Persikante i koautorka Alesia Korali, izlažu zaključke nakon proučavanja Kafkinog života i rada kroz prizmu poremećaja spavanja od kojeg je patila ova književna legenda.
 
Šta ste vi po profesiji?

Ja sam lekar, internista, zaposlen u bolnici „Goricia“ u Italiji. Koautorka ovog istraživanja, moja supruga, Alesia Koreli i ja smo veoma zainteresovani za istoriju medicine i analizu umetnosti kroz prizmu bolesti i poremećaja od kojih su patili autori, i time se bavimo već dve godine.
 
Šta je bio uzrok Kafkinih problema sa spavanjem?

Veoma je teško klasifikovati Kafkinu insomniju. Da bismo identifikovali moguće uzroke, neophodno je proučavati njegov način života i mentalne poremećaje. Kafka je namerno najveći deo svog intelektualnog rada obavljao noću. U svojim dnevnicima, Kafka i sam pokušava da analizira uzroke nesanice i navodi: „Moja insomnija samo prikriva moj ogroman strah od smrti. Verovatno se plašim da duša, koja me tokom sna napusti, neće moći da se vrati.“ To preterano uzbuđenje, velika zabrinutost zbog spavanja i strah sugerišu da je Kafka možda patio od psihofiziološke nesanice.
 
Na koji način je insomnija uticala na Kafku? Da li je njegovo iskustvo tipično za one koji pate od ovog poremećaja?

Insomnija je imala veliki uticaj kako na Kafkin život, tako i na njegov književni rad. Njegov odnos prema snu bio je izuzetno kompleksan, opsesivan i protivrečan. O noćima je govorio kao o svom „starom neprijatelju“, o onima koji spavaju kao o „najnevinijim stvorenjima, dok su ljudi lišeni sna prepuni krivice“. Kafka je smatrao da je insomnija odbacivanje prirode, pa čak – greh. Ali se istovremeno plašio sna jer je to stanje u kojem je gubio svesnost, pa samim tim i obrise sopstvenog identiteta. Nesanica je Kafki omogućavala da piše i pronalazi utočište u književnosti s jedne strane, ali mu to nije bilo dovoljno da umiri svoje demone. U pismu Mileni Jesenskoj pokušava da objasni odnos između spavanja i pisanja: „Kad god ti pišem, spavanje ne dolazi u obzir, ni pre ni posle; kada ne pišem, tada imam makar nekoliko sati lakog sna. Kad ne pišem, osećam se umorno, tužno, teško; kada pišem, razdiru me strah i strepnja.“

Kako će nesanica uticati na život neke osobe je subjektivna stvar i varira od slučaja do slučaja. Neki ljudi, poput Kafke, „koriste“ nesanicu za svoj stvaralački proces.
 
Na koji način je Kafka koristio nesanicu u stvaralačkom procesu?

Sam Kafka je tvrdio da pisanje u stanju lišenosti sna obezbeđuje pristup inače nedostupnim mislima. O tom iskustvu rekao je sledeće: „...sve se mnogo lakše izražava, kao da je zapaljena velika lomača iz koje se pojavljuju sve te čudne misli i u kojoj ponovo nestaju.“ O sopstvenoj ulozi u čitavom  procesu izjavio je da „sve što ja posedujem su određene moći na dubinama gotovo nepristupačnim u normalnim okolnostima, koje same poprimaju oblik književnosti“.

Ali, kakve su te čudne misli? I kakva je ta Kafkina „moć“ koja mu obezbeđuje pristup inače nepristupačnim mislima? Možemo da pretpostavimo da je Kafka govorio o hipnagoškim halucinacijama od kojih je patio. U svojim dnevnicima, zapisao je: „...ponovo sam osetio moć svojih snova, probijali su se u moju javu, čak i pre nego što sam zaspao, i nisu mi dozvolili da zaspim.“ Čini se da je ovo jasan opis hipnagoške halucinacije, snažne vizuelne halucinacije koju osoba doživljava neposredno pred san.
 
Kakav dokaz o tome da je Kafka patio od nesanice pronalazite u njegovom literarnom radu?

Spavanje, kvalitet sna i nesanica su centralne teme u njegovom delu „Preobražaj“. Čini se da je san i uzrok i rešenje Gregorove promene i otuđenja. Neredovan san ovog junaka označava početak procesa dehumanizacije. I zaista, nakon noći lošeg, isprekidanog sna, Gregor otkriva da se pretvorio u štetočinu, odnosno monstruoznu bubašvabu. Insomnija produbljuje ovu dehumanizaciju, zbog čega postaje nemoguće pronaći rešenje za Gregorovo novo stanje. „Preobražaj“ predstavlja metaforu za društvenu otuđenost, ali mi nudimo i alternativnu interpretaciju: moguće da predstavlja metaforu za negativne posledice koje loš kvalitet sna, kratko trajanje sna i nesanica mogu da imaju na mentalno i fizičko zdravlje.
 
Koje izvore ste koristili u svom istraživanju?

Koristili smo biografske tekstove o Kafki i književne interpretacije njegovih dela. Osim toga, od neprocenjivog značaja bili su Kafkini „Dnevnici“, koje je njegov prijatelj Maks Brod objavio nakon Kafkine smrti i njegova prepiska, poput „Pisama Mileni“ i „Pisama Felis Bauer“.
 
Da li znate za još neki primer umetnosti inspirisane nesanicom? Da li biste je preporučili kao neku vrstu umetničke tehnike?

Postoji, naravno, mnogo umetničkih dela koja su na neki način inspirisana nesanicom, navedimo samo dela Marsela Prusta, Vladimira Nabokova, Emili Bronte, Volta Vitmana i tako dalje. Ne mogu da kažem da li insomnija može da se smatra umetničkom tehnikom, ali zaista jeste podsticala stvaralaštvo kod nekih pisaca.
 
Kakvu vrednost za savremenu nauku ima razumevanje Kafkine insomnije?

Predstavlja još jednu potvrdu veze između nesanice i stvaralačkog procesa, i trebalo bi da podstakne dodatna istraživanja o mehanizmima koji su u osnovi ovog procesa.

Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Maja Horvat