5 razloga zbog kojih je važno da deca poznaju grčku mitologiju

Klasično obrazovanje danas je sve više u zapećku. Zbog čega je to tako, i da li je obrazovni sistem za to odgovoran – nije tema ovog teksta. Knjiga za decu koje na adekvatan način obrađuju grčku mitologiju ima raznih, i svaka može da posluži da uvede dete u svet koji čini osnovu današnje civilizacije. Evo 5 dobrih razloga koji će vam pojasniti zbog čega je to tako:

Grčka mitologija uči vrlinama

Jedna od skrivenih koristi izučavanja grčkih mitova je istraživanje vrlina. U ovim klasičnim pričama, linije između dobrog i lošeg su veoma jasne, tako da čak i veoma maloj deci budu jasni primeri četiri osnovne vrline: obazrivost, pravednost, hrabrost i umerenost.

Grčki mitovi prave jasne moralne razlike

U grčkoj mitologiji vrlo je jasno definisano šta je dobro, a šta loše. Čudovišta su čudovišta, a heroji su heroji. Kada pogledamo Herakla (Herkules mu je rimsko ime), ne postoji sumnja u dečijem shvatanju da je on dobar čovek koji sprovodi plemenita dela. S druge strane, Meduza je definitivno čudovište koje donosi haos svakome ko joj stane na put.
 
Kroz grčke mitove razumemo ljudsku prirodu

Roditelji se često sreću sa problemima u ponašanju svoje dece: od ljubomore, preko drskog odgovaranja do raznih drugih situacija. Možda najbolji način da se sa time izbore je da im se čitaju priče o takvim stvarima, posebno one iz grčke mitologije.
Deca lakše prepoznaju negativne elemente u priči nego što su u stanju da vam ih predstave. To je odličan način za zamenu uloga i razgovor o razlozima koji podstiču loše ponašanje.
Često se kod dece javlja ljubomora ili svađanje sa mlađom braćom ili sestrama. Primer priče koja bi u takvoj situaciji mogla da posluži je ona o nimfi Arahni i Atini.
 
Poznavanje grčke mitologije pomaže razumevanje književnih aluzija

Da bi deca kasnije mogla da izučavaju Šekspira ili nekog drugog velikog pisca, neophodno je da imaju bar osnovno poznavanje grčke mitologije.
Aluzijima na grčke mitove (i njihove rimske pandane) prožete su i klasična i  savremena književnost. Primera ima mnogo, a neki od njih su:
Meri Šeli koja je mit o Prometeju ugradila u svoj roman „Frankenštajn“ (takođe poznat i kao „Savremeni Prometej“).
Čak i Hermiona iz romana o Hariju Poteru duguje zahvalnost za svoje ime grčkoj mitologiji. Njena imenjakinja je ćerka spartanskog kralja Menelaja i Jelene Trojanske.
 
Pojmovi i imena iz grčke mitologije su svuda oko nas
 
Ako književne aluzije nisu dovoljan razlog za izučavanje ovih mitova, postoje i druge oblasti u kojima znanje o njima može biti korisno.
Za one koji žele da se bave astronomijom, na primer, važno je da znaju da mnoga sazvežđa i nebeska tela nose imena koja potiču iz grčke mitologije. Američki svemirski program je nazvan po Apolonu.
Hemijski element niobijum je nazvan po Niobi, ćerki kralja Tantala. Postoji i hemijski element tantal, a niobijum je i nazvan po njegovoj ćerki baš zbog sličnosti između ova dva prelazna metala.
 
Čuveni istraživač Žak Kusto nazvao je svoj brod Kalipso, po nimfi, Ćerki Atlasa, kralja Titana. U nacionalnom parku „Jelustoun“ postoje Iridini vodopadi, nazvani po grškoj boginji duge.
Bez poznavanja grčke mitologije, termini poput Pandorine kutije, Ahilove pete, Herkulovog stopala ili Midinog dodira nemaju mnogo smisla.