Zašto deca treba da pričaju priče

Kada dete priča priču, to na njega utiče pozitivno isto koliko i čitanje naglas.



Govor

Kada dete priča priču, desiće se da mu zafale odgovarajuće reči, a ponekad neće umeti ni ispravno da sastavi rečenicu. Međutim, što više priča ispriča uz vašu pomoć, ne samo da će proširiti svoj vokabular, već će bolje koristiti i gramatiku, što će kasnije pozitivno uticati na razvoj govora.

Razmišljanje

Kada dete čita naglas, bilo da čita priču ili nešto drugo, njegov mozak procesuira samo reči, ali kada prepričava priču bez teksta ispred sebe, mora više da se potrudi da sklopi rečenicu, što pozitivno utiče na mozak. Mozak tada ne samo da mora da razmišlja o tome šta će sledeće da kaže, već mora i da složi koherentnu rečenicu. Ovo deca ne mogu da savladaju za dan, tako da budite strpljivi i pustite ih da pričaju priče.

Mašta

Pričanje priča podstiče maštu. Iako dete prepričava poznatu priču, primetićete da postoje detalji koje će svako dete da ispriča drugačije. Vi to treba da podržite. Ne terajte ih da priče uče napamet, već ih pustite da maštaju, jer je to zabavnije i za vas i za njih. Takođe, možete da započnete priču i pustite dete da je završi kako ono misli da treba.

Razumevanje

Svako dete ima omiljenu priču. Kada se umorite od pričanja te priče, pitajte dete da vam je ono prepriča. Tako ćete videti kako je dete razumelo različite situacije, emocije itd. Što više priča vaše dete ispriča, lakše će razumeti i shvatati različite stvari.

Pamćenje

Pamćenje priče nije jednostavno kao što vam se čini, zato je potrebno da detetu pričate priče i tražite da vam ih ponavlja. To će pomoći da razvije što bolju sposobnost pamćenja.



Samopouzdanje

Podstičite dete da vam priča priče i zainteresovano ga slušajte. Kada dete vidi da vas zanima ono što priča, to će mu podići samopouzdanje. Ako dete dobije zadatak da priča priču u školi ili pred većom publikom, može da vam postavi neka od ovih pitanja, na koja treba da odgovorite pažljivo s puno razumevanja:

• Šta ako zaboravim šta sledeće treba da kažem?
• Šta da radim ako pogrešim?
• Šta ako me ne budu slušali?
• Plašim se da pričam pred velikim brojem ljudi.
• Šta ako mi se bude piškilo?

Timski rad

Ako planirate da pričate priče sa decom u školi, to možete da pretvorite u timsku igru. Za početak ih podelit u grupe od dvoje (kasnije možete da povećate broj članova) i kažite im da ispričaju priču sa dva lika, ili da jedan od njih priča, dok drugi glumi. Ovo će pomoći pri razvijanju timskog duha i odnosa sa drugim učenicima. Takođe, decu koja se zajedno druže nemojte da delite u iste grupe.

Razvijanje ljubavi prema knjigama

Čitajte deci priče, jer kako dete odrasta, pokušaće da vas imitira, pa će samo sebi početi da čita, a može da čita i vama. Nakon toga tražite od deteta da vam prepriča priču bez oslanjanja na knjigu. Ovo će pomoći detetu da zavoli knjige, ali jako je važno da ga pustite da čita ono što želi, pa čak i ako su to nekad stripovi.

Razvijanje izražavanja

Kada deca pričaju priču, uče da koriste svoj glas (ton, intonaciju, pauzu, jačinu, boju) i izraze lica. To im pomaže da se bolje izražavaju, da prepoznaju određene emocije na osnovu izraza lica i da ih i oni sami primenjuju dok pričaju. Ponekad vam ovo može biti naporno pored ostalih obaveza, ali je svakako zabavno, pogotovo sa mlađom decom.

Dečji performans

Pričanje priča spaja upotrebu mozga sa govorom tela i emocijama dijaloga. Ovo gotovo da predstavlja performans i svaki se razlikuje od onog prethodnog. Kako dete odrasta, način na koji priča priču gledajući publiku u oči, menjajući intonaciju i glas, pomoći će mu da bude što bolji „izvođač“.

Dopustite deci da pričaju priče i dopustite da njihova ljubav prema pričama i knjigama bude sve veća.
 
Izvor: lovewordie.wordpress.com
 
Prevod: Lidija Janjić