Zanimljiva i izazovna „Hronologija umetnosti“

„Hronologija umetnosti: Hronologija zapadne kulture od preistorije do danas“ je istraživanje ključnih katalizatora istorije umetnosti, kao i istorije uopšte, predstavljeno uz pomoć vremenske ose.

Spajajući 32.000 godina umetničkih dela, „Hronologija umetnosti“ organizuje obilje činjenica i brojki u pet širokih kategorija: drevna i srednjovekovna, renesansa i barok, rokoko i neoklasicizam, romantizam i šire, i moderna era.

Pored Začeka, za sadržaj se pobrinulo još šest saradnika, uključujući Ijana Kilversa, Emu Daut, En Hildjard, Suzi Hodž, En Kej i Kerol King, zadužene za uvod, rezimee i sporedne informacije iz svog polja ekspertize. Ravnoteža između saradnika i informacija koje pružaju je vrlo dobra.

Knjiga obiluje slikama u boji. One su u potpunom skladu sa vremenskim tokovima, kao i predstavljenim karakteristikama na različitm stranicama. I dok su ubačene slike koje svi očekuju (Botičelijeva „Venera“, Davidova „Zakletva Horacija“, Rafaleova „Madona u zelenom“, Vermerova „Mlekarica“ itd.), takođe su odabrane i manje poznate slike i umetnici van Italije i Holandije, čineći ovaj referentni materijal bogatijim od većine drugih.

Osim različitih vremenskih tokova, dobijamo informacije i o političkim, ekonomskim, kulturnim i religijskim istorijskim postignućima širom sveta. I dok je većina datuma opskurna (1350. Pedro Okrutni je postao kralj Kastilje i Leona;  1356. Crni Princ donosi pobedu Engleza protiv Francuza) fascinantno je videti kako se svet uzdiže i propada, dok se moć prenosi sa nacije na naciju, a umetnici, deceniju za decenijom, vek za vekom, nastavljaju sa svojim izražavanjem.

Snaga ovog projekta leži u sadržaju iz skorašnjih vekova. Vremenski raspon od 500. godine nove ere do devedestih dvadesetog veka, pomera se sa sto godina na pet, gde se veći deo saznanja smešta u period od 1800 do 1980. Deo o preistorijskoj i drevnoj umetnosti je bled u odnosu na pomenuti period, sve je sažeto u dva vremenska okvira od 15.000 godina. Godine od 3000. pre nove ere do 500. nove ere predstavljene su u vremenskom rasponu od 1000 do 500 godina kako bi opisali umetnička dela koja su neizbežno osnovna i neodređena na granici se sa neozbiljnim.

Slično tome, postoji još jedan prilično uopšten pokušaj klasifikovanja i uključivanja različitih umetničkih formi (performarns, film, izložbe) naše savremene ere (2000 – 2017). Hrabro se upustivši u ovaj diskutabilni i još uvek nedefinisani period, Kingova, za ovaj vremenski tok, navodi samo britanske umetnike Gilberta i Džordža, Pola Kaminsa i Pitera Blejka.

Sa malo ovoga i onoga, „Hronologija umetnosti“ stavlja istoriju umetnosti u veoma jedinstven kontekst. Umetnost se nikad ne stvara u vakumu, ali je direktan proizvod velikog broja činjenica i brojki. Videti sve ove uticaje zajedno u vizuelnom formatu je stvarno zanimljivo i izazovno.
 
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Miloš Vulikić