Vesna Radusinović otkriva tajne svoje nove knjige: Sramota i greh su ono o čemu se ne priča, već mudro ćuti

Književnica Vesna Radusinović se nakon sedam godina pauze vraća svojoj čitalačkoj publici novim romanom „Vatra i led“, još intrigantnija i zanimljivija, toliko da će se njeno novo štivo čitati u dahu, a o likovima iz romana će se pričati dugo.

Zrelija i drugačija, Vesna je napisala roman koji se dešava u današnjem vremenu, ogolila priču koja se nazire ali se o njoj ne govori, jer sramota je u Srba nešto o čemu se ćuti, dok su preljube, erozija emocija, podmetanja, zavist, krađa, ubistva gotovo uobičajene stvari na koje neretko svi čvrsto zažmurimo.

„Roman je zaista triler, jer mi u trileru i živimo. Nije Srbija promenila kurs i postala preko noći raj u kome se svi vole, brižni su jedni prema drugima, nema laži, prevare, ljubomore...“, kaže književnica.

„Kao svedok života, jednostavno sam imala potrebu da ono što vidim i čujem, a najviše ono što osećam, pretočim u reči i dam je čitaocima. Znam da će se nakon čitanja ovog romana mnogi pitati ko je ta Katarina koja prašta ljubavnici svog supruga i počinje da razvija jedan potpuno neočekivani prijateljski odnos s njom. Ko je taj direktor televizije koji, avaj, ima tužnu sudbinu...“

Gospodin Marić je već u jutarnjem programu otkrio da lik iz romana gine. Da li je u pravu?

Marić bi voleo da je glavni junak svakog mog romana, jer mu nije dovoljno što je glavni junak u mom realnom životu... Da, neki ljudi u ovom romanu ginu, neki na najstrašniji način koji možete da zamislite, ali karma je čudo, stiže svakoga po zasluzi.

Da li je ovo roman koji ogoljuje sve slojeve društva?

Ovo je štivo u kojem je sažeto sve ono što nas okružuje i svi oni koji nas okružuju. Ovo nije ljubavni roman sa srećnim krajem, ovo je istina, ovo je ono što jeste i što se dešava... Ono što teče u životima oko nas.

Da li će se neki ljudi prepoznati u romanu?

Neki ljudi, baš kao i moj suprug, možda bi želeli da budu romansirani kroz moje reči, ali nažalost, toga nema. Moji likovi su moja mašta i moje emocije, moje viđenje života i življenja u kojem sam. Mada, nikad se ne zna, možda su neke senke dale boju mojim junacima i junakinjama, tako da na tren zaliče na nekoga. Znate, sve što je naoko divno i krasno, tako sjajno i uglancano, ispod površine baš i nije tako. Kao i Beograd, divan, razigran, usnuo, ali u njemu se svašta kuva...

Roman „Vatra i led“ je vrtoglava moderna priča o ljubavi, praštanju, smrti i ljudskom licemerju u današnjem vremenu kroz koju se glavna junakinja transformiše.

Priča se bazira na potpuno neočekivanom prijateljstvu žene i ljubavnice, Katarine i Maše, o stvaranju veza koje nadilaze sve ono što je duboko uvreženo u srpskom mentalitetu, o surovosti koja se krije u svakom čoveku, o večnoj gladi za moći i eroziji emocija.

Živopisni likovi koji pletu ovu priču su na stalnim iskušenjima i u vatri koju im život nosi, kao i u hladnim predelima srca koja su zaboravila ili nikada nisu umela da vole.
 
U tragedijama i smehu se njihovi životi pletu tanano i slikovito, prožimajući sve slojeve društva današnjeg vremena, ali nimalo naivno ni jednostavno, držeći tenziju do samog kraja, ne komplimentira ljubavnim romanima i bajkama i ne nosi poruku da su živeli srećno do kraja života...

Priča je u Beogradu, ali je lako možemo videti u bilo kom kraju sveta. Obojena je krvlju predaka, ljubavnika, lopova i nedužnih. Obojena je ljubavlju majke, žene, muškarca, deteta...

Crvena je boja koja dominira rečima, krvlju i osećanjima koja silovito padaju na pleća glavnih junaka. Tečna je i lepljiva da se kroz reči gotovo može osetiti.

Katarina i Maša su dve suprotnosti koje ćete voleti i mrzeti, koje ćete želeti da zagrlite i da odgurnete. One su svako od nas u nekom momentu svog življenja. Strastvene, gorde, hrabre, surove, ali i beskrajno ranjive.

Dve žene u trileru koji započinje tajnom, koji je obojen krvlju i smrću, prepuštene instinktima i veri u zrno dobrog u ljudima.

Izvor: kurir.rs