Veliki pisci o snazi muzike

„Muzika je najbolji način za klasifikovanje vremena“, rekao je Igor Stravinski jednom prilikom (rečenicu koju često povezuju sa V. H. Odenom). Psiholozi su proučavali zašto sviranje muzike pozitivno utiče na vaš mozak više od bilo koje druge aktivnost i kako slušanje muzike razdražuje mozak. Ali, više od toga, muzika deluje na ljudski duh i postoji kao vrhovna manifestacija našeg čovečanstva - nešto što je Karl Sejgan znao kada je poslao Zlatnu ploču u kosmos, kao univerzalnog predstavnika naše civilizacije.



Ovde smo sakupili neobično lepe izjave o jedinstvenoj moći muzike, koje su napisali neki od najvećih pisaca čovečanstva, a koje su sakupljane tokom godina i godina čitanja. Uživajte.

Suzan Sontag

Suzan Sontag je većinu svog odraslog života provodila čitajući između osam i deset sati dnevno, a nikad manje od četiri. Njena intenzivna ljubav prema književnosti bila je jednaka kao i njena ljubav prema muzici. Ovo je sa petnaest godina napisala o muzici, u zapisu dnevnika koji možete da pročitate u „Reborn: Journals and Notebooks, 1947–1963“ (spektakularna knjiga koja nam otkriva mladu Sontagovu i njena mišljenja o ličnom rastu, umetnosti, braku, o četiri osobe koji svaki pisac mora da bude i njenim dužnostima u dvadeset i nekoj):

„Muzika je najdivnija i najživlja od svih umetnosti – ona ​​je najapstraktnija, najsavršenija, najčistija – i najsenzualnija. Slušam svojim telom i moje telo žudi da odgovori na tu strast i dirljivost koji se nalaze u muzici.“

Kurt Vonegat

U svojoj poslednjoj zbirci eseja „Čovek bez zemlje“ – izvor njegove mudrosti o oblicima priča – Kurt Vonegat napisao je da je muzika, pre svega, „učinila da mu život postane vredan življenja“. Ovo je iskazao kroz njemu svojstven način ironičnog nepoštovanja:

„Ako ikada umrem, ne daj Bože, neka ovo bude moj epitaf:
MUZIKA MU JE BILA JEDINI DOKAZ DA BOG POSTOJI.“

Fridrih Niče

Nitko nije ilustrovao vitalnu snagu muzike sa čudesnijom morbidnošću od Fridriha Ničea. U aforizmu iz svoje knjige „Twilight of the Idols“ iz 1889. godine, ili „How to Philosophize with a Hammer“, on piše:

„Bez muzike život bi bio greška.“

Smisao ove misli o oživljavajućoj moći muzike Niče je objasnio u autobiografskom delu:

„Bog nam je dao muziku da nas, pored svega, podigne. Muzika objedinjuje sve kvalitete: može nas uzvisiti, preusmeriti, razveseliti ili razbiti najtvrđa srca, njenim najmekšim melanholičnim tonovima. Ali njen glavni zadatak jeste da naše misli vodi ka višim stvarima, da ih uzdiže, da učini da zadrhtimo... Muzička umetnost često govori zvukovima prodornijim od reči poezije i zalazi u skrivene pukotine srca... Pesma uzdiže naše biće i vodi nas do dobrote i istine. Ako, međutim, muzika služi samo kao diverzija ili kao nekakvo sujetno šepurenje, postaje grešna i štetna.“

Artur Šopenhauer

Artur Šopenhauer imao je veliki uticaj na svog sunarodnika Ničea. U svom opsežnom istraživanju snage muzike, koje možemo pronaći u prvom tomu njegovog majstorskog dela „Svet kao volja i predstava“ iz 1818. godine, Šopenhauer piše:

„Muzika... izdvaja se od svih [drugih umetnosti]. U njoj ne prepoznajemo kopiju, niti ponavljanje bilo koje ideje o unutrašnjoj prirodi sveta. Pa ipak, to je tako velika i izuzetno lepa umetnost, njen uticaj na čovekovu unutrašnju prirodu je tako moćan, da je čovek u svojoj unutrašnjosti tako potpuno i duboko shvata kao univerzalni jezik, čija prepoznatljivost nadmašuje čak i svet percepcije, da u njoj zasigurno moramo da tražimo više od onog exercitium arithmeticae occultum nescientis se numerare animi [„nesvesna vežba iz aritmetike, u kojoj um nije svestan da računa“] kao što je Lajbnic tvrdio... Muzici moramo da pridamo daleko ozbiljniji i dublji značaj, koji se odnosi na najdublje postojanje sveta i nas samih.“



Virdžinija Vulf

U svojim ranim dvadesetim godinama, Virdžinija Vulf u muzici je pronašla sasvim drugačiju vrstu uzvišenja. U dugačkom zapisu dnevnika iz 1903. godine koji nosi naslov „A Dance at Queen’s Gate“ iz knjige „A Passionate Apprentice: The Early Journals, 1897–1909“, dvadesetjednogodišnja autorka spominje opojno dejstvo muzike za ples (koja je, u to vreme, uključivala violine) tokom divlje noći u gradu:

„To je ono što vam muzika za ples uradi – ništa drugo: ona u vama pokrene neki varvarski instinkt – koji spava kada živimo svakodnevni život – u sekundi zaboraviš vekove civilizacije i prepustiš se toj čudnoj strasti koja te tera da se ludo vrtiš po prostoriji – nesvesni svega, morate stalno da se ljuljate uz muziku - u krugu i u krugu – u vrtlozima i vihorima violina. Kao da vas je progutala neka brza vodena struja. To je magična muzika.“

Viktor Igo

Veliki francuski romantičarski pesnik, romanopisac i dramatičar Viktor Igo, isticao je jedinstvenu moć muzike sa divnom preciznošću. U predgovoru svog istraživanja iz 1864. o onima koje je smatrao „najvećim genijima svih vremena“, koje je pomalo zbunjujuće nazvano „Vilijam Šekspir“, on piše:

„Muzika izražava ono što se ne može opisati rečima i ono što ne može ostati tiho.“

Anais Nin

Možda najverniji i najdetaljniji dnevnik svih vremena ima francusko-kubanska autorka Anais Nin, koja je počela da vodi dnevnik sa jedanaest godina, i nastavila je da ga piše sve do svoje smrti, u sedamdeset i četvrtoj godini života. To je rezultiralo stvaranjem šesnaest objavljenih tomova dnevnika, u kojima piše o tako raznolikim i bezvremenski stvarima kao što su ljubav, pravo na razmnožavanje, neuhvatljiva priroda radosti, smisao života i zašto je višak emocija od suštinskog značaja za kreativnost. U „ The Diary of Anaïs Nin, Vol. 5 “ – u kome vidimo autorku kako prihvata ono nepoznato - ona ​​piše:

„Džez je muzika tela. Dah dolazi kroz metal. To je dah tela, a zavijanje i gudenje žica jesu odjeci muzike tela. To je vibracija tela koja dolazi iz prstiju. A misterija teme muzike, poznate samo džez muzičarima, nalik je misteriji našeg tajnog života. Drugima dajemo samo krajnje improvizacije.“
 
Autor: Marija Popova
Izvor: brainpickings.org
Prevod: Lidija Janjić