Uroš Petrović: Deca su hrabrija od nas odraslih

„Kakav bi bio život da nema iznenađenja“, pita se pisac Uroš Petrović, koji je posle dvadesetak knjiga proze za decu svojim mladim čitaocima konačno ponudio i poeziju. U knjizi „Kamile su debele“ (Laguna) čitaocima je darivao 32 pesme za razmrdavanje uma. Plodan autor koji iza sebe ima brojne nagrade i po čijem je romanu „Peti leptir“ snimljen prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije, priseća se za Blic da je na početku karijere prva priznanja dobio upravo za poeziju:

„Ali i mene je ova knjiga prilično iznenadila jer sam mislio da nikada neću napisati 32 pesme za decu kojima ću biti zadovoljan. Ipak, uspelo mi je, za samo petnaestak godina. Naravno, da bih duplirao avanturu mozga i nagradio one koje izaberu ovu knjigu, tu su, pored pesama, i trideset dva zagonetna pitanja. Takva pitanja, ako se pravilno koriste, uzrokuju cunami ideja pri traganju za odgovorima.“



Iako su pesme, na prvi pogled, o životinjama, koliko one nose i neko tajnovito značenje?

Uslov za uvrštavanje stihova u ovu zbirku je bio taj da oni rade na više nivoa. Prvo, da mora da se razmisli da bi se uhvatila početna poenta. Potom, da se, čitajući i ono što piše između redova, pokreće sledeći, viši nivo umovanja. Na primer, pesma o delfinima i školjkama nosi skrivenu sliku današnjeg sveta i novouspostavljenog sistema vrednosti. Pesma o nilskom konju je oda različitosti i naklon poštovanju tuđih stavova. U nekoliko pesama postoje i poruke koje su toliko skrivene da smatram da će ih veoma mali broj ljudi otkriti.

Koliko se u ovom sveopštem haosu u kojem živimo uopšte posvećujemo razmišljanju, promatranju, zaključivanju?

Sve manje – zato i imamo ovako razdraganu 2020. godinu.

Knjigu je ilustrovao Aleksa Gajić. Iako ovo nije vaša prva saradnja s njim, koliko njegov rad oplemenjuje vaša dela?

Ovo nam je, posle „Priče o Jangu“ i „Strahovite knjige“, treća zajednička literarno-likovna pustolovina. Aleksa Gajić izgleda kao miran, povučen čovek. Međutim, u njegovoj glavi se odigravaju raznolika umetnička ludila epskih razmera i nesagledivih posledica. Ima li bolje preporuke?

Spisateljsku karijeru posvetili ste deci. Koliko je teško ili lako pisati za decu?

Od početka nisam potcenjivao decu, već svesno pisao za one koji su u mnogo čemu maštovitiji, hrabriji i kreativniji od nas odraslih. Pokušavao sam da dosegnem njihov nivo slobode uma i to se pokazalo kao pravi put.



Često ističete da nijedna dečja soba ne sme biti bez knjiga, no svedoci smo da svi, ne samo deca, sve manje čitaju...

Nema uspešnog, rečitog, ispunjenog čoveka koji ne ume da odgovori koje je knjige čitao i voleo u detinjstvu. Da li bi na isto pitanje mogli da odgovore i ljudi koji nisu takvi? Možda – ne možemo znati jer njih niko i ne pita. Mislim da su prethodne tri rečenice, iako na prvi pogled nedovoljno jasne, dovoljan motiv mislećim roditeljima da umetnu nekoliko zanimljivih knjiga u dečju sobu. Makar krišom.

Koliko su vam ova pandemija, karantin i distanciranje razbuktali maštu?

Meni razbukta maštu i zvuk koji proizvodi đubretarski kamion kada otresa kontejnere, a kamoli ovaj sveopšti maskenbal! Mislim da bi ovih dana i vanzemaljci, da nabasaju na našu planetu, napravili polukružno okretanje.

Željni smo optimizma

Radeći kao predavač u školama i po univerzitetima u zemlji i inostranstvu, Petrović je primetio da su ljudi željni optimizma, dobre energije i lepo sročenih reči, možda više nego ikada u novijoj istoriji.

„Posebno dobre utiske nosim sa predavanja u Sloveniji – mislim da bi sa tom državom trebalo čvršće da se povežemo, jer postoji puno prostora za međusobno dopunjavanje i postizanje kompatibilnosti na različitim nivoima, od kulture do privrede“, ističe Uroš Petrović, koji već radi na nastavku knjige „Zagonetna potraga“, novoj stonoj društvenoj igri, prvoj knjizi iz serijala „Zagonetna pitanja“, romanu, seriji na RTS-u zasnovanoj na njegovom scenariju, izdanju prvog romana „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“ na engleskom jeziku...

Autor: Jelena Koprivica
Izvor: Blic