U okviru Književnog kluba Martelove „Visoke planine Portugalije“ [video]

Lagunin književni klub je održan prvog petka u novembru u knjižari Delfi u SKC-u trideset treći put i bio je posvećen romanu „Visoke planine Portugalije“ bukerovca Jana Martela.


 
U priči o ovom delu učestvovali su prevodilac Marko Mladenović i pisac Ljubivoje Ršumović.
 
Jan Martel je rođen u Španiji 1963. godine, studirao je filozofiju na Univerzitetu u Trentu, radio razne poslove putujući po svetu dok se nije skrasio u Kanadi gde se posvetio pisanju.
 
Roman „Pijev život“ Martel je napisao 2002. godine i doneo mu je globalnu popularnost, prodat je u 12 miliona primeraka širom sveta, a objavljen je u više od pedeset zemalja. Te godine je Martel osvojio visoko cenjenu nagradu Buker, a ugledni režiser Ang Li je po romanu snimio film koji je osvojio četiri nagrade Oskar.
 
Martel je u međuvremenu osvojio još neke nagrade za svoja druga dela, a roman „Visoke planine Portugalije“ koji je Laguna objavila na srpskom jeziku napisao je 2016 godine.
 
Martel je ovaj roman sklopio od tri priče koje su simbolički povezane, a radnja se događa u tri različita perioda.
 
Ršumović je zahvalio na „zadatku“ da pročita roman jer smatra da je izuzetno zanimljivo delo. Prema njegovim rečima, Martel je sjajan stilista i pohvalio je prevod Marka Mladenovića – uspeo je da verno prenese lepotu izražavanja pisca sa engleskog na naš jezik. Ršumović je ocenio da bi se ovo delo moglo svrstati u poetsku prozu i citirao je neke rečenice.
 
U prvoj priči radnja se događa 1904. u Lisabonu gde mladić po imenu Tomas otkriva stari dnevnik. Dnevnik nagoveštava postojanje izuzetne rukotvorine koja će – ako Tomas uspe da je pronađe – revidirati istoriju. U jednom od prvih evropskih automobila on kreće u potragu za tim čudnovatim blagom...
 
Za drugu priču Martel je odabrao jednog patologa za glavnog lika koji se u Lisabonu pred početak Drugog svetskog rata zatiče u središtu svojevrsnog krimića kada biva uvučen u posledice Tomasove potrage. Inače, patolog je verni ljubitelj detektivskih priča Agate Kristi i preuzima na sebe ulogu detektiva.
 
Treća priča se događa krajem XX veka, a glavni junak je kanadski senator u žalosti zbog gubitka voljene supruge i nalazi utočište u selu svojih predaka u planinama severne Portugalije. Tamo stiže s neobičnim saputnikom: šimpanzom. Ovaj neobični par neočekivano će okončati stoletnu potragu.
 
Pisac je, po mišljenju Ršumovića, napisao knjigu u kojoj sva tri dela imaju isti lajtmotiv – tugu i traganje za suštinom hrišćanske vere.
 
Kako je primetio Mladenović, „Visoke planine Portugalije“ su ispunjene ne samo tugom, jer su u svakom od tri dela glavni likovi ostali bez voljenih supruga, već i nežnošću, blagim humorom i beskrajnim iznenađenjima, a Martel vodi čitaoce na put: automobilom kroz Portugaliju iz prošlog veka ali, pre svega, na put kroz ljudsku dušu.
 
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u decembru u knjižari Delfi u SKC-u, a za temu će imati roman „Knjiga o Baltimorcima“ Žoela Dikera koji će do 1. decembra biti na popustu od 30 odsto u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.