Toni Parsons o svom novom trileru „Devojka u plamenu“

Godinama je Toni Parsons pisao romane o muškarcu savremenog doba – bestselere kao što su „Čovek i dečak“ i „Za moju malu“. A onda je 2014. godine objavio svoj prvi triler i dobio mnoge pohvale. Sada je njegov serijal o detektivu Maksu Vulfu dobio svoj peti nastavak, „Devojka u plamenu“ – priču o terorizmu, tehnologiji i osveti...

Često kažete da se začetak vaših romana javlja zahvaljujući „predosećajima“. Kakav je predosećaj doveo do romana „Devojka u plamenu“?

Bilo je to tokom jednog leta, kada smo se mimoišli sa dronom. Delovalo mi je da ako bi neki član nihilističkog smrtonosnog kulta poželeo da izazove maksimalnu nesreću za hiljade ljudi, dron bi – a Amazon će vam na kućni prag isporučiti veoma dobar za manje od hiljadu funti – mogao biti sjajno sredstvo. Knjiga govori o tome kako bi takav napad uticao na nevine i krive, i na tinejdžerku koja se našla između njih.

Knjige o Maksu Vulfu uvek govore o aktuelnim temama. Da li ste neku od njih, posle razmišljanja o tome da je upotrebite za roman, na kraju odbacili?

Jedina stvar koju sam izostavio jeste to što sam o terorističkim zverstvima pisao ne koristeći nijednom reči kao što su „islam“ i „muslimani“. Mario Puzo je napisao roman „Kum“ – najbolju knjigu ikada napisanu o mafiji – nijednom ne upotrebivši reč mafija. On mi je donekle bio uzor.

Šta je predstavljalo najveći izazov prilikom okretanja kriminalističkom žanru?

Promena pravca u karijeri nije bila toliko izazovna koliko je to bilo upuštanje u serijal i trud da se kvalitet održi na visokom nivou. Prvu knjigu, „Jedan na jedan“, napisao sam pre potpisivanja ugovora, uloživši ušteđevinu i radeći na njoj dve godine, što je bila prilična kocka. I sve se dobro završilo: knjigu sam prodao za 24 časa, i bila je na prvom mestu najprodavanijih naslova „Sandej tajmsa“. Ali onda je to trebalo da ponovim taj uspeh više od jednog puta...

Ako bi se uradila televizijska adaptacija serijala, koga bi želeli da glumi Maksa?

Ako bi serijal o Vulfu završio na televiziji, voleo bih da Maksa glumi neko nepoznat. Niko od mojih omiljenih glumaca – Džon Ham iz serije „Ljudi sa Menhetna“, Brajan Kranston iz „Čiste hemije“, Džejms Gandolfini iz „Sopranovih“ – nije bio poznat pre tih uloga koje su bile ključne za njihove karijere, pa su te junake oživeli onako kako nijedna slavna zvezda to ne bi mogla. Tako da bih voleo da Maksa Vulfa glumi neko ko danas nema angažman.

Šta nas Maks Vulf može naučiti o tome kako biti muškarac?

Mislim da nas uči da muškarac nikada ne može biti previše osećajan niti previše čvrst. I da je naša najvažnija uloga – uloga oca.

Ranije ste govorili o tome da puno pažnje poklanjate prvoj rečenici. Koja je vaša omiljena prva rečenica i zašto?

Volim prvu rečenicu iz romana „Devojka u plamenu“: „Probudio sam se a sveta više nije bilo“. Prikladno apokaliptična za nekoga ko je upravo preživeo potresno iskustvo i zgodno postavlja ton za ostatak knjige. Prva rečenica u knjizi je Severnjača koju treba slediti. A „Devojka u plamenu“ ima stvarno dobru.

Izvor: gq-magazine.co.uk 
Prevod: Vladimir Martinović