„Tetovažer iz Aušvica“ podseća da se zlo ne ponovi

U okviru sedamdeset drugog Laguninog književnog kluba, na Instagram profilu laguna_knjige, sa Tamarom Krstić, književnom kritičarkom, razgovarali smo o knjizi Heder Moris „Tetovažer iz Aušvica“, nezaboravnoj priči o Holokaustu, zasnovanoj na istinitoj ispovesti tetovažera Lalija Sokolova.



Lali sa 24 godine dolazi u Aušvic, gde boravi tri godine i trudi se da preživi na različite načine. Svoju priču je podelio sa Heder Moris, koja je dobila nimalo jednostavan zadatak da njegov životni put uobliči u književno delo.
 
„Ova knjiga pripada dokumentarističkoj fikciji, koja je u poslednje vreme neka vrsta trenda u književnosti. ’Tetovažer iz Aušvica’ nije ispovest, nego pisanje iz trećeg lica. Autorka je jedna vrsta posrednika, neko ko je svojim književnim darom morao da usaglasi činjenice, ali i samo Lalijevo pripovedanje.“, istakla je Tamara Krstić. „Zanimljivo mi je što je odlučila da pripovedanje o Laliju i Giti, taj najdublji, najintimniji deo, pruži samo u jednostavnim rečenicama, u kurzivu, što upućuje na jednu vrstu unutrašnjeg monologa. Lali tim rečenicama mora da postavi pitanje smisla i svog odnosa prema stvarnosti koju živi i odnosa prema onome što može postati.“
 
Ovaj svetski bestseler o ljubavi i požrtvovanju nas podseća da svaka žrtva Holokausta predstavlja pojedinca s jedinstvenom pričom. Zlo i humanost su dve reči koje obeležavaju ovo delo.
 
„Između onoga što je stvarno zlo u samom čoveku i što je njegov mrak postoji jedna vrsta nade da je čak i u logoru moguće biti human i pružiti ruku nekome ko je u nevolji. Da je moguće izgraditi jednu vrstu kule, izdvojenosti iz zla, i verovati da život možda može da se nastavi bez obzira na to što se utisnuti broj na ruci nikad neće izbrisati i što će uvek podsećati na to da ste u jednom trenutku života bili samo broj“, istakla je Krstićeva.
 
Na Lalijevom primeru možemo da naučimo šta je potrebno da bi se preživelo na mestu kao što je Aušvic, a čini se da je jedan od pokretača ove knjige i Lalijevo preispitivanje da li zbog toga što je radio kao tetovažer da bi preživeo može da bude optužen za saradnju sa nacistima.
 
„Lali se često pita šta je učinio i šta da radi, i ta pitanja kao da su upućena svakom čitaocu – šta bismo učinili da se nađemo u takvoj situaciji? Reč je o graničnim situacijama, u kojima svako postupa onako kako misli da je ispravno, sa željom da preživi. Pitanje saradnje sa nacistima otvara pitanje da li je Lali uopšte imao izbora i u čemu se taj izbor sastojao, jer da nije pristao da bude tetovažer, vrlo verovatno bi doživeo sudbinu većine ljudi iz Aušvica. U njemu se sve to prelama i lomi.“
 
Laguna je objavila nekoliko važnih knjiga koje se tiču stradanja Jevreja: dela Ivana Ivanjija, Filipa Davida, Mirka Kovača i drugih.
 
„Ovakve knjige su nam potrebne ne samo da se ne bi zaboravilo zlo nego da se ne bi više ponovilo“, zaključila je Tamara Krstić.
 
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se 5. marta od 19 sati takođe na Instagram profilu laguna_knjige, ali i na Laguninom Jutjub kanalu. Tema razgovora biće roman Sju Hofman „Dnevnik besne domaćice“. Ovaj roman je na popustu 30% do 5. marta u knjižarama Delfi, na sajtu laguna.rs i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.