Stefan Tićmi: Pisanje je lebdenje na šarenom ćilimu

Za mene je to i način da sa svojim nemirom budem uvek na ti, kaže Stefan Tićmi, pisac.



Leskovac – „Kada bih tačno znao odakle dolaze ideje, otišao bih do najbliže turističke agencije i uplatio pun pansion sa doručkom i život bih proveo tamo, na tom nekom mestu, negde gde izviru ideje. Međutim, ideje su nešto nestašno, nešto retko uhvatljivo i upravo je čar u tom (s)hvatanju. 'Akiko' nisam pisao promišljeno, niti da se bilo kome dokažem, jednostavno je izašla iz mene potpuno intuitivno i rasula se, zato deluje pomalo rasejano. Taj meki zid o koji se često oslanjam naziva se intuicija, ona je u knjizi predstavljena belobrado i koščato. Osećao sam se rasterećeno i nonšalantno dok sam pisao i u trenutku kada je ta poetska iskra počela da gasne, polako sam priveo roman kraju. Da sam se godinu dana osećao rasterećeno i nonšalantno verovatno bi roman imao hiljadu strana, ovako je zaustavljen na devedeset pet.“

Ovako govori za „Politiku“ Stefan Mitić (Stefan Tićmi), 40. dobitnik nagrade „Politikinog Zabavnika“ za roman „Ja sam Akiko“, koja će mu biti uručena 25. januara na Dan „Politike“.

Tićmi je rođen 19. januara 1992. godine u Leskovcu. Diplomirao je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Pored romana „Ja sam Akiko“ (Laguna), koji je u julu na 16. Međunarodnom sajmu knjiga „Trg od knjige“ u Herceg Novom nagrađen plaketom „Dječja knjiga godine“ i koji je u prethodnih šest meseci dosegao tiraž od 9.000 primeraka, Stefan Mitić objavio je 2015. godine knjigu „U'vatile me lutke“ (Arte).

Mladi leskovački pisac kaže da nije očekivao ovako značajno priznanje, ali da je „usnio sanak“:

„Sanjao sam nekakvu dodelu, gužvu i potpuno zaboravio taj san, a kad sam ga se posle setio i ukucao na Guglu 'Ja sam Akiko Politikin Zabavnik' izašla je vest da sam u užem izboru. Mislim da negde duboko u meni čuči Stefan koji žarko želi da se bavi slikarstvom, samo što se taj Stefan uvek prevari i umesto kičice uzme olovku i pokušava da slika rečima. Ponekad mu uspe. Hvala žiriju što mi je ovom vrednom nagradom poželeo dobrodošlicu na vrata Stvaralaštva za mlade. Kada samo pogledam spisak dobitnika, osećam veliku čast što sam u takvom društvu.“

Autor kaže da je njegov život jedan beskrajni niz slučajnosti. U knjižari, na Zvezdari, gde je nedavno ušao da kupi svesku, jedna žena je kupovala knjigu za rođendanski poklon i pitala prodavačicu da joj preporuči knjigu, a ova je, nemajući pojma da je on autor, prvo preporučila „Ja sam Akiko“. On im se obratio rečima: „I kada sam već tu, mogao bih da vam je i potpišem“. Stefan Tićmi kaže da se svi romani obično završavaju tačkom, a njegov počinje tačkom. I to dodirnom.

„Zato što smatram da pisac i čitalac moraju imati dodirnih tačaka, da imaju dodirnih zapeta bilo bi baš glupo.“

Na pitanje da li je očekivao ovako veliki odjek u javnosti, Tićmi ističe da nije i da mu sada izgleda da „'Akiko' ide od ruke do ruke i od srca do srca kao nekakav komad topline“. Posećivao je srednje i osnovne škole u Leskovcu, Pančevu, i u nekim od njih je, kaže, „Akiko“ izborna lektira.

„Pisanje je za mene lebdenje na šarenom letećem ćilimu i način da sa svojim nemirom budem uvek na ti. Meni je svet bio potpuno nejasan zbog svega što se dešavalo u mojoj porodici i onda sam još kao mali, da bih razumeo tu maglu, počeo da pišem i čitam kako bi mi neke stvari i ljudi bili jasniji. Pišem u vunenim čarapama, otuda toliko topline u romanu. Sve kreće iz nogu, recimo, kao kod šuta u košarci“, dodaje.

Stefan Mitić je predsednik Omladinskog kluba „Ančiki“, neprofitne organizacije u istoimenom leskovačkom naselju u kojem je zajedno sa svojim prijateljima, od propale kućice, napravio malu, besplatnu biblioteku sa više od pet hiljada knjiga, što ih je dovelo do nagrade za entuzijazam i veliki doprinos kulturi Fondacije „Tanja Petrović“. Trenutno radi na scenariju za kratkometražni i istovremeno za dugometražni crtani film. Voleo bi da se „Akiko“ ekranizuje.

O prezimenu Tićmi trenutno najpopularniji leskovački pisac, kroz smeh, kaže: „Nema tu neke velike tajne. Dok sam igrao košarku, kratko su me zvali Tić, Tić, Tić i prešlo je u Tićmi. Tako me svi poznaju odavno i nisam ni u književnosti to hteo da menjam.“

Autor: Danilo Kocić
Izvor: Politika