Šo Išida: I ljubav i mace su lekoviti

Kako u zbirci priča „Maca na recept“ ova ljupka životinja pomaže junacima da izleče dušu, ali i zašto ljubimci imaju centralno mesto u njenim knjigama, ekskluzivno za Bukmarker otkriva japanska autorka Šo Išida.

Foto: Tetsuro Goto
 

Svet se deli na dve vrste ljudi: na one koji vole mačke i one koji će njihovi ljubitelji tek postati. Zbirka priča „Maca na recept“ nam sa delikatnošću i humorom predstavlja duboku vezu između čoveka i životinje koja leči dušu ljubavlju. Ta ljubav ne traži mnogo, a njena jednostavnost sadrži transformativnu moć. Ova zbirka naučiće nas kako da se, baš kao mačke, uvek dočekamo na noge.

Napisala ju je japanska autorka Šo Išida, koja je iz sveta finansija i telekomunikacija zaplovila u svet književnosti i tu se zadržala. Srećom po čitaoce. Debitovala je 2014. godine kada je njen roman „Učitelj paradajza“ proglašen za najbolji ljubavni roman. Naši čitaoci upoznaju se sa njenim pisanjem upravo preko pomenute zbirke „Maca na recept“, a autorka za Bukmarker otkriva detalje o njenom nastanku, a priča nam i o mnogim drugim zanimljivim temama.

U Vašoj knjizi „Maca na recept“ ljudi s različitim problemima dolaze u Kliniku Nakagjo Kokoro na 5. spratu, a nasmejani lekar Nike prepisuje, i namrgođena medicinska sestra Ćitose uručuje, poseban „lek“ u torbi s uputstvom. Kakve nevolje muče Vaše junake, koji posećuju ovu neobičnu kliniku?

Ljude koji posećuju kliniku muče svakodnevni, potpuno obični problemi. Nisu to nikakve posebne nevolje. Neki od njih dolaze jer nisu imali drugog izbora, ali većina njih misli da je to samo obična klinika za mentalno zdravlje. Zajednička im je volja da naprave bar jedan korak napred. Najvažnije je da prvo sami donesu odluku i posete kliniku.

Svi su na određenoj životnoj prekretnici, upadaju u slepu ulicu. „Potrebno je dosta snage da uradimo stvari na koje nismo navikli“, reći će jedan od Vaših likova. Tu mačke stupaju na scenu. Kako likovima Vaših priča one pomažu da budu hrabri i donesu najbolju odluku?

Mačke koje su prepisane likovima nemaju neku specijalnu moć; to su mačke koje su svi nekad videli u svom životu i koje možda neko i ima kod kuće. To možda ne primetite dok ih nehajno posmatrate, ali kada se borite sa svojim unutrašnjim problemima, mačja gipkost i lepota njihovog krzna postaće vam vrlo značajni. Mačke ne rešavaju probleme, već vašem srcu pružaju olakšanje. Uz to olakšanje možete da sagledate stvari iz drugačijeg ugla.



Opisujete isceljujući efekat životinja, radost koju unose u ljudske živote i njihovu duboku uzajamnu vezu. Ljubav je lekovita, kao da nam ljubimci iz svih pet priča „Mace na recept“ poručuju. Može li se ova maksima primeniti na sve nas?

Ljupkost ne bih ograničila samo na mačke, to dele sva živa bića. Kada naiđete na nešto ljupko, to vam ugreje srce. Verujem da je to pogotovo relevantno za ovo moderno doba kada smo svi zauzeti i svima nam fali topline. Možda nas ta toplina toliko pogodi kada naiđemo na nešto ljupko baš jer svakodnevno osećamo malo hladnoće.

Nenametljivo i skoro neprimetno unosite i elemente začudnosti, naznake delovanja natprirodnog mogu se naslutiti počevši od lokacije same klinike (na raskršću ulica), teška vrata koja se otvaraju samo onima koji to žele. Vrata hramova u šintoističkoj religiji simbolizuju odvajanje spoljnog sveta od sveta duhova i označavaju ulaz u svetu zemlju, a mačke mogu biti i božanstva. Šta to lekara Nikea i medicinsku sestru Ćitose čini tako čudnovatim?

Nike i Ćitose deluju kao ljudska bića, ali zapravo to nisu. Kako bih iskazala tu dvosmislenost i nepostojanost, morala sam namerno da dodam čudnovate konverzacije i ponašanje. Ovo delo jeste fantastika, ali je i komedija. Ima misterioznih delova, ali i tužnih epizoda u istoj meri. Dragoceni su mi elementi u knjizi koji nasmeju čitaoce, te se zato trudim da unesem i te čudnovate momente.

„Kafe za pse: Av-av noar“, „Čuvam mačku svog bivšeg dečka“, „Noć u čudesnom zoološkom vrtu“ – izgleda da su mahom u Vašim romanima glavni junaci životinje, iako bismo pre očekivali da vidimo ljude. Zašto one imaju prednost u Vašim delima? Da li su Vam ljudi manja nepoznanica, a one misterioznije?

Želim da pišem o neobičnim situacijama koje se ne dešavaju svakodnevno. Želim da to budu veseli tekstovi koji će prirodno nasmejati čitaoce. Kada malo bolje razmislim o svim ovim elementima, na pamet mi padaju pas i mačka. Oni privlače svojom ljupkošću i zabavnom prirodom i odatle proizlazi moja želja da pišem o njima.

Veliki deo japanske kulture posvećen je mačkama, koje su i simbol sreće (pronašli smo podatak da u Tokiju postoje dva svetilišta posvećena mačkama). Otkad sežu koreni naklonosti Japanaca prema njima?

Istorijski izvori navode da su već tokom Nara i početkom Heian perioda (6–7. vek) mačke bile smatrane ljubimcima. U delima „Zapisi pred san“ i „Priča o Genđiju“ mačke se pojavljuju kao ljubimci, a od davnina su bile smatrane bliskim saputnicima.

Da li je ova ljupka životinja deo i Vašeg života?

Zapravo, nisam imala mnogo kontakta sa mačkama, ali one jesu bića kojima se divim. Nemam mačku, jer nemam vremena da joj se posvetim i staram o njoj i vrlo zavidim ljudima koji je imaju za ljubimca. Sličan je osećaj onom koji imate kada samo posmatrate osobu koja vam se sviđa, a ne možete da je dotaknete. Mačke koje sa sobom nose sreću uvek mi pružaju oslonac.

Imate li omiljeni roman, mangu ili film u kojima mačke vode glavnu reč? Koje biste preporučili svojim čitaocima u Srbiji?

U Japanu je poznat serijal misterija pod nazivom Kaliko mačka Holms. U ovim knjigama mačka ima aktivnu ulogu, iako ona nije mnogo dominantna. Pametna maca, koja rešava misterije, pomalo deluje i hladno. Njena tradicionalna prefinjenost zaista podseća na pravu mačku. Objavljeno je dosta delova, zasigurno vredi pročitati.
 
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 51