Šest Laguninih naslova u užem izboru za Ninovu nagradu

Na konkurs nedeljnika Nin stiglo je više od 170 romana iz prošlogodišnje izdavačke produkcije na čitanje, od kojih je žiri izdvojio 40 dela u širi izbor. Među autorima su i višestruki učesnici trke za to književno priznanje, ali i debitanti, čije se teme kreću od Španskog građanskog rata do lјubavi, smrti, devedesetih, besparice, tranzicije...
 
Stručni žiri, koji čine Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), načinili su uži izbor od 11 naslova, od kojih su šest u izdanju Lagune.
 
U uži izbor ponekad se nađu i imena književnika koji su već dobili Ninovu nagradu. Romani Vladana Matijevića i Svetislava Basare proglašeni su najboljim romanesknim delima 2003. i 2006. godine. Ovoga puta ova dva eminentna Lagunina pisca ušla su u uži izbor sa naslovima „Andrićeva lestvica užasa“ (Basara) i „Susret pod neobičnim okolnostima“(Matijević). U trci za Ninovu nagradu ranijih godina bila je i Mirjana Đurđević, koja je sada u užem izboru romanom „Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih“. Vladimiru Tabaševiću pošlo je za rukom da se posle prošlogodišnjeg dela „Tiho teče Misisipi“ dve godine zaredom nađe u užem krugu – ovoga puta romanom „Pa kao“. U užem izboru za Ninovu nagradu ušli su i romani „Arzamas“ Ivane Dimić i „Ravnoteža“ Svetlane Slapšak.


 
„Arzamas“, Ivana Dimić
Ređajući prozne fragmente i „dramolete“, Ivana Dimić ispisuje priču u kojoj će ljubav biti jača od smrti.
Naslov svoj temelj ima, kako književnica napominje u jednom novinskom razgovoru, u razmišljanjima Viktora Šklovskog o blizini sreće i konačnog kraja. Predrag Bajčetić beleži da je reč o delu potresne iskrenosti i vedre bodrosti, satkanom od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. „Razgovori koji se čine komični, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru dance macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to.“
Ivana Dimić (Beograd, 1957) autorka je pet knjiga kratkih priča, niza drama, dramatizacija i TV scenarija.
 
„Ravnoteža“, Svetlana Slapšak
Kako u jednom neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu? Roman Svetlane Slapšak govori o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica je prinuđena da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih. Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.
Svetlana Slapšak (Beograd, 1948) napisala je (i uredila) preko šezdeset knjiga i zbornika, hiljade eseja, jedan roman, dve drame, libreto i nekoliko komada za pozorište senki.
 
„Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih“, Mirjana Đurđević
Detektivka Harijeta se prinudno vraća iz invalidske penzije kako bi rešila najteži i najkomplikovaniji slučaj sa kojim se usamljena, klimakterična žena može susresti: majčinu galopirajuću demenciju usred narastajuće sveopšte besparice. Ne bi li zbrinula majku u staračkom domu Manjifiko, prinuđena je da prodaje dušu odbeglim duhovima iz prošlosti. Kao u tipičnoj srpskoj zabludi, sve do potpunog razrešenja, novac pristiže iz Amerike, a ljubav iz Rusije.
Mirjana Đurđević (1956) napisala je seriju od sedam parodija na kriminalističke romane sa detektivkom Harijetom kao glavnom junakinjom.
 
„Andrićeva lestvica užasa“, Svetislav Basara
Kaloperović, glavni junak novog Basarinog romana, polazeći iz Beograda u Zagreb na promociju knjige, svraća kod prijatelja, ali susret dva stara znanca pretvara se u neobuzdan i bespoštedan dijalog u paraboli balkanskog mentaliteta, uz temeljno seciranje lokalnih nacionalnih svetinja i mitova pod aurom borbene gluposti, primitivizma i iskvarenosti. Prepoznatljivim stilskim sredstvima Basara proširuje ciklus romana kojim se obračunava sa mitomanijom, okovima postmodernih književnih trendova…
Svetislav Basara (Bajina Bašta, 1953) objavio je desetine knjiga proze. Ninovu nagradu za roman „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ dobio je 2006. godine.
 
„Susret pod neobičnim okolnostima“, Vladan Matijević
Roman o posrnulom anđelu i demonima, ljubavi i smrti. Ana Žeželj namerava da 9. jul 2015. proživi na uobičajen način: pušeći cigarete, pijuckajući pivo i čekajući da zazvoni telefon, da joj se napokon javi Marjan, nestao pre više od pola veka.
Taj dan je, međutim, od ranog jutra drugačiji i po mnogo čemu nagoveštava da joj može biti poslednji. U grudima oseća bol, a baš tada otkriva da zagrobni život i onostrane sile stvarno postoje. U svom kupatilu vidi biće s pepeljastim krilima. Da li zaista počinje groteskni i strašni rat između demona i anđela?
Vladan Matijević (Čačak, 1962) objavio je dve knjige poezije, pet romana, dve zbirke pripovedaka, knjigu eseja i drama. Ninovu nagradu dobio je 2003. za delo „Pisac izdaleka“.
 
„Pa kao“, Vladimir Tabašević
Emil, mladi pisac i umišljeni genije, dobija priliku da iskoristi književni talenat i za novčanu nadoknadu napiše knjigu o životu jednog pukovnika u penziji. Dok sluša starčeva sećanja koja treba da uobliči u književno uspelu formu, Emil upoznaje njegovu negovateljicu Anu, prelepu mladu devojku sa kojom ulazi u strastvenu ljubavnu vezu. Figura starca samo je povod za brojne nesporazume koje će proživeti mladi zaljubljeni par postavši žrtva sveopšteg haosa. Kako društvenog, tako i onog ličnog, porodičnog. Pakao generacijskih razlika, porodičnih relacija, nerazumevanja i nemogućnosti istinskog ljubavnog susreta ispisuje se u jednom naizgled običnom ljubavnom odnosu.
Vladimir Tabašević (Mostar, 1986) autor je četiri knjige poezije i romana „Tiho teče Misisipi“.
 
Ninova nagrada prvi put je dodelјena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Jedini trostruki laureat je Oskar Davičo, a dvostruki su, uz Velikića, i Dobrica Ćosić, koji je ujedno i prvi dobitnik, i Živojin Pavlović.
 
Finalisti 63. Ninove nagrade biće poznati 12. januara, a ko će je dobiti saznaće se 16. januara. Zanimljivo je da ove godine razlika između najmlađeg i najstarijeg književnika u užem krugu prelazi četiri decenije.