Saveti pisaca: Rej Bredberi

Od kratkih priča preko romana do scenarija, od horora i fantastike pa sve do realistične proze, Rej Bredberi je tokom čitave svoje karijere pretvarao reči u čisto zlato.

Bio je pravi čarobnjak, a nakon što je napisao remek-dela poput „Farenhajt 451“ i „Marsijanske hronike“, njegov stav prema pisanju za mnoge pisce postao je poput Svetog pisma.

Karijera mu nije procvetala samo zahvaljujući izuzetnom talentu, već i nepokolebljivoj posvećenosti i odgovornosti prema svom zanatu.

Njegova smrt jedan je od najvećih gubitaka za književnost i kinematografiju.

Ako želite da se bavite pisanjem, ali često sumnjate u sebe, pročitajte Bredberijeve savete namenjene budućim piscima.

Verujte, potpuno će promeniti način na koji procenjujete sopstveni rad.

5 književnih saveta Reja Bredberija

Evo kako da započnete sa pisanjem na bredberijski način:

1. Pišite kratke priče dok ne naučite kako se piše roman

Pisanje, kao i svaka druga veština, može se usavršiti isključivo vežbanjem. Ne postoji drugi način da se postane bolji pisac.

Naravno, neki su talentovaniji od drugih (kao i u svakoj drugoj oblasti), ali to ne znači da ostali nemaju šanse. Uostalom, zapostavljen talenat vredi koliko i nikakav.

Bredberi je savetovao da se ne počinje odmah s romanom, koliko god to bilo primamljivo.  Logika je jednostavna: roman može zahtevati godine rada, a na kraju može da se desi i da ne bude dobar. Prosto zato što još uvek nemate dovoljno iskustva za tako ambiciozan projekat.

Zato počnite sa pisanjem priča, barem prvu godinu dana pre nego što se upustite u pisanje romana. Postavite sebi cilj: jedna priča nedeljno tokom cele godine. Bredberi na to dodaje: „Nije važno kakav je kvalitet proze na početku, važno je vežbati. Na kraju godine imaćete 52 priče. I garantujem da ne mogu sve biti loše.“

Prema njegovom mišljenju, ova praksa uči buduće pisce prikupljanju informacija i oblikovanju ideja. Sa psihološkog stanovišta, ispunjava vas zadovoljstvom jer na kraju svake nedelje uočavate sopstvene rezultate.

Takvo zadovoljstvo predstavlja jednu od skrivenih motivacija zbog kojih pisac nastavlja da piše. Jer bez roka koji vam visi nad glavom, čime biste zadržali fokus?

2. Pišite o onome što vam je srcu drago

Pisci često upadnu u zamku odlaganja, ne znajući o čemu da pišu. Bredberi nudi krajnje jednostavan savet: pišite o onome što volite.

Sem Veler, njegov zvanični biograf, koji je uz pisca proveo 12 godina, rekao je da je Bredberi uvek pisao samo o stvarima koje je voleo. Dete u njemu, koje nikad nije zaboravio, biralo je teme o kojima će da piše. Upravo zato se u njegovim pričama pojavljuju dinosaurusi, svemir i čarobnjaci!

Bredberi je često savetovao nove pisce da naprave listu 10 stvari koje vole i o svakoj od njih napišu priču, pesmu ili esej. Kako je sam rekao: „Ljubav je odgovor na sve.“

3. Vaše priče moraju imati metafore

Bredberi je savetovao i da se klonite većine savremenih antologija kratkih priča, smatrajući da one predstavljaju samo isečke iz života i da ne istražuju narative kroz upotrebu metafora.

Zbog toga, smatrao je, nisu najbolji ni poželjni primeri kratke proze.

U razgovoru sa Velerom Bredberi je rekao: „Možete to nazvati kako god želite – metaforom, mitom – ali po tim porukama moramo živeti. Moramo oblikovati slike kako bismo preživeli. Moramo pamtiti delove svojih života kao metafore. Što bolje prepoznate metaforu, kako da je pretočite u reči i uklopite ih u zbirku, to ćete biti u većoj prednosti“, objašnjava Bredberi. „Tada ćete biti spremni za roman.“

4. Čitajte svake večeri

Prema Bredberiju, ne postoji pravi način da se „nauči“ kako da se metafore prepoznaju. To je, kako kaže, više nalik književnom prosvetljenju.

Da bi se to dostiglo, preporučivao je nezasito čitanje knjiga. Svake večeri pročitajte makar jednu priču, pesmu ili esej iz različitih oblasti i žanrova.

Ideja je da um napunite što je moguće većom količinom informacija iz najrazličitijih oblasti, koje će se preplitanjem i kombinovanjem pretvarati u nove ideje. S vremenom će vaš um početi da prepoznaje metafore u onome što čitate.

Bredberi je preporučivao autore poput Najdžela Nila, Džona Kolijera, Ketrin En Porter, Vošingtona Irvinga, Edgara Alana Poa, Lorena Ajslija, Hermana Melvila i Natanijela Hotorna.

5. Ne razmišljajte

Verujem da smo svi mi koji želimo da se prepustimo pisanju često preoštri prema svom prvom rukopisu. Pokušavamo da sve bude savršeno iz prve, a pritom retko i dovršimo.

Bredberi se oštro tome protivio. Prema Veleru, smatrao je da prvi nacrt treba pisati bez ikakvih prepreka i kočnica – sve što vam padne na pamet treba odmah zapisati. Verovao je da se istina razotkriva brzinom pisanja. Što pre završite prvi nacrt, to ćete više sačuvati suštinu izvorne ideje. Razmišljanje tokom pisanja blokira intuiciju.

U jednom intervjuu iz 1974. godine rekao je: „Iznad pisaće mašine već 25 godina mi stoji natpis: Ne razmišljaj. Za pisaćom mašinom ne smete razmišljati, morate osećati.“

Tek kada bi završio prvi nacrt, Bredberi bi se upuštao u spore, temeljne revizije, analizirajući sve intelektom. Tako se, govorio je, sprečava da dobra ideja bude odbačena u naletu emocija.

---

Bredberi je verovao u proces. Počeo je da piše priče sa 12, a prvu „pravu“ napisao je u 22. godini. Strpljivo je vežbao dok nije bio spreman za svoj prvi roman. „Farenhajt 451“ počeo je da piše tek pred tridesetu. Sav taj trud i čekanje su mu se ispalatili. Ta knjiga je remek-delo, mada su mu i ostale takve.

Možda, dakle, niste loš pisac – možda samo niste dovoljno vežbali. A sada, pomoću mudrih misli Reja Bredberija, znate kako da istrenirate i pero i um.

Autor: Srenidi Poder
Prevod: Tamara Stanojčić
Izvor: No Film School
Foto: Tom Victor