Revolucija mekog poveza

iPhone je postao najprodavaniji smartfon svih vremena delom i zbog toga što je Stiv Džobs bio opsednut ergonomijom svakodnevnog života. Ukoliko želite da ljudi sa sobom nose kompjuter, taj kompjuter mora biti dovoljno veliki da na njemu bude vidljiva „detaljna, čitljiva grafika, ali istovremeno i dovoljno mali da komotno staje u ruku ili u džep“.

Pre sedamdeset i pet godina još jedan američki inovator došao je do sličnog zaključka. Robert Fer de Graf shvatio je da bi se način na koji ljudi čitaju mogao promeniti kad bi knjige učinio značajno manjim. U to vreme je prosečnom Amerikancu bilo neobično teško da dođe do kvalitetnih romana i publicističkih dela. U celoj zemlji je bilo tek oko 500 knjižara i sve su bile koncentrisane u dvanaest najvećih gradova. Knjige u tvrdom povezu su koštale oko 2,5 dolara (danas bi to bilo oko 40 dolara).

De Graf je, uz pomoć Simona i Šustera, na revolucionaran način promenio tržište, kada je u maju 1939. godine osnovao firmu Pocket Books. Skromnih dimenzija, 10x15 cm, i sa cenom od svega 25 centi, Pocket Books je promenio čitav doživljaj čitanja. Odjednom su ljudi čitali sve vreme, slično tome kako danas svi na telefonima proveravaju mejl ili Twitter. Sarađujući sa industrijom prodaje časopisa, koju je često kontrolisala mafija, De Graf je uspeo da plasira knjige tamo gde ih nikada ranije nije bilo – u prodavnice prehrambene robe, apoteke i na terminale aerodroma. U roku od dve godine prodao je 17 miliona knjiga u mekom povezu.

„Doslovno nisu mogli da izađu na kraj sa potražnjom“, kaže istoričar Kenet Dejvis, koji se De Grafovim trijumfalnim poduhvatom detaljno bavi u knjizi Two-Bit Culture. Uspeli su da dođu do ogromnog broja Amerikanaca, za koje niko nije ni pretpostavljao da žele da čitaju.

Drugi izdavači su požurili da zauzmu svoje mesto na tržištu. Kao i sve druge nove medijske forme, i džepne knjige su izazvale paniku među elitom. Bilo je tu, naravno, i kvalitetne literature, ali su se najbolje prodavali vesterni, misterije, literatura na korak od pornografske – potencijalna „poplava treša“ koja je pretila da „još i više unizi ukus javnosti“, kako ju je okarakterisao društveni kritičar Harvi Svados. Međutim, ova vrsta izdavaštva izrodila je i tipično američke književne žanrove, od detektivskih priča Mikija Spilejna, do intelektualne naučne fantastike Reja Bredberija.

Finansijski uspeh mekog poveza istovremeno je predstavljao i njegov kulturološki neuspeh. Medijski konglomerati su, posle početnog uspeha, otkupili firme koje su štampale džepna izdanja i počeli da podižu cene, odnosno da, u potrazi za brzom zaradom, štampaju šaljive naslove poput „101 primena mrtve mačke“. I mada mekih poveza ima i danas, više nisu značajno jeftiniji od izdanja u tvrdom povezu.

Umesto toga, na tržištu se pojavio novi format. Mini-tableti i elektronski čitači knjiga ne samo što staju u džep već pomoću njih u džep možete smestiti čitavu svoju biblioteku (Probali ste Eden, zar ne?). Poput De Grafovovog izuma, i elektronski čitači utiču na nastanak novih formi, cena i izdavača.

Kako kaže Majk Šackin, izvršni direktor kompanije Idea Logical, konsultantske firme koja sarađuje sa izdavačima: „Prednost e-knjiga je u tome što sve više ljudi čita“. Čitanje ispunjava sve veći broj trenutaka koji bi inače ostali neiskorišćeni. Brine ga, međutim, što čitaoci koji koriste elektronske knjige sve više prelaze na multifunkcionalne tablete, što znači da bi čitanje moglo da ustupi mesto drugim oblicima prenosive zabave. Kakav god bio njen konačni ishod, prava revolucija u prenosivom izdavaštvu nije počela sa e-knjigom, već sa De Grafom, čije su džepne knjige u mekom povezu čitanje pretvorile u aktivnost koja putuje zajedno sa nama.

Autor: Klajv Tompson
Izvor: smithsonianmag.com
Prevod: Milan Radovanović