Prikaz romana „Šljivin cvet u vazi od zlata“: Podruku sa Servantesovim „Don Kihotom“

Nepoznati autor iz 16. veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu. Ovo je i istina i urbana legenda, istovremeno.

Radnja romana smeštena je u 12. vek, kada je vladala dinastija Sung, a objavljen u eri dinastije Ming u 16. veku, kako bi izbegli političke cenzure i uništavanje primeraka. Verovatno opisuje realnu političku situaciju dinastije Ming, samo želi da izbegne zatvor, kažnjavanje, degradaciju, progon, trajnu zabranu knjige.

S druge strane sveta, na krajnjem zapadu Staroga sveta, nastajali su Servantesovi Don Kihot, Sančo Pansa i oživljene vodenice vojnici.

Na Dalekom istoku – prikaz bezvrednog života vladinog činovnika koji život provodi u bordelima, na pijankama i gozbama, druženju sa ženama, koji nakon smrti svojih roditelja nije pročitao nijednu knjigu.

Zato, dragi čitaoci, počnite od ove, čiji je samo prvi primerak napisan otrovnim mastilom. Ili, umesto prve, izaberite poslednju knjigu. Ili između „debele“ neku „tanušnu“. Može se čitati i slikovnica za odrasle.

Pri tome, ovaj čovek ne spava sa ženama koje voli, već sa onima koje je na posredan ili neposredan način kupio. Njemu je sve dozvoljeno, a da bi mu bilo još interesantnije, obraća se osobama koje mogu da mu prodaju eliksir potencije – srednjovekovnu vijagru, kao i eliksir mladosti, garantujući mu da nikada neće ostariti.

I zaista, umro je iznenada, zloupotrebljavajući kupljene i suvim zlatom plaćene lekarije povlašćenih a praznoglavih. Pored toga, za ovakva nevaljalstva i dragocenosti ne može se duša sačuvati za sebe, mora se predati đavolu.

Simen Ćing živeo je, navodno, u vreme dinastije Sung koja je mogla biti i dinastija Ming u Šandungu, u okrugu Čingho, koji pripada pokrajini Tunping. Bio je mlad, iskvaren i razuzdan. Pored svojih, uglavnom blaziranih, gordih i dvoličnih šest žena (preminule se ne računaju), imao je kurtizane u kućama za uživanje i služavke koje su mu postajale milosnice. Razvratni i nezajažljivi lepotan i veseljak, tridesetih godina, u punoj snazi što bi se reklo, spavao je sa 18 žena i jednim muškarcem u ovoj knjizi što se smatra prvim istočnjačkim pornografskim romanom, ali ja bih pre rekla erotskim. Takva raznovrsna uživanja omogućavao mu je novac.

Ovaj izuzetno obilan roman ne bi se čitao u jednom dahu da ne pokazuje kako će svako biti pre ili kasnije kažnjen za svoje nedelo. Najvažnija priča u priči je o dva sina mladoga Simena, od kojih je jedan na volšeban način preživeo, mada tako nije predviđeno da bude. Tu se otključava knjiga u knjizi i svih sedam pečata iz Jovanove Apokalipse.

Najvoljenija žena ove obesne príkaze, šesta supruga, gospođa Ping, umrla je od žalosti za izgubljenim sinom. Takva, izuzetno čista, duša nije mogla da živi u polumračnom, ceremonijalnom, zloslutnom i tihom brlogu.

Budući ogrezao u poroke, Simen nije pravio nikakve prioritete među ženama, pa i muškarcima. Nije ga zanimalo da li je njegova voljena supruga u pitanju, miljenica, proslavljena ili neugledna kurtizana, uličarka, služavka.

„Šljivin cvet u vazi od zlata“ zasniva se na zakonu kauzaliteta, uzroka i posledice, onom koji akteri, zaslepljeni strastima možda ne vide, ali posmatrači uočavaju kristalno jasno.
 
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres