Prikaz romana „Profesor žudnje“ Filipa Rota

Karijeru Filipa Rota obeležile su dve osnovne preokupacije: promene u identitetu jevrejskih Amerikanaca i priroda seksualne požude. Iako se obe mogu naći u većini njegovih dela, generalno je Rotove knjige najjednostavnije podeliti na jevrejske i seksualne. Iako to može da zvuči reduktivno, ovaj metod klasifikacije zapravo veoma dobro funkcioniše. Tako knjige iz trilogije o Dejvidu Kepešu mogu da se svrstaju u one koje govore o seksualnosti jer su usredsređene na Kepešovu sveprožimajuću potrebu da zadovolji svoje seksualne nagone.

„Profesor žudnje“ je druga knjiga trilogije o Kepešu ali se može čitati potpuno nezavisno jer se ne nadovezuje na hronologiju događaja prve knjige. U ovom romanu je primetan značajan Kafkin uticaj, a Rotove aluzije naginju ka realizmu. U jednom trenutku Kepeš i govori da se oseća poput Kafke jer se nalazi u totalitarnoj vlasti svog libida, a kasnije će pisati uvod za svoje predavanje iz književnosti, koji podseća na Kafkin „Izveštaj akademiji“. Najviše od svega Kepeš želi da bude dobar jevrejski dečak kakvog su ga roditelji odgajali, ali ne može da pomiri ovu žudnju sa svojim lascivnim interesovanjima.

Roman je podeljen u tri dela: prvi govori o Kepešovoj mladosti, druženju sa dve seksualno slobodnne Šveđanke tokom studija u Londonu i propasti koju doživljava ulazeći u brak sa trivijalnom Helen. Drugi deo nam daje pogled na besne godine nakon Kepešovog razvoda i njegov preporod u novoj vezi. U poslednjem delu Kepeš je i dalje zaljubljen, ali se ponovo budi njegov halapljivi seksualni libido.

Rotova sposobnost da mnoštvo različitih scena uplete u jednu organsku celinu verovatno je najveća snaga njegove tehnike kao romanopisca. Jedini oblik umetnosti koji bih mogao da uporedim sa ovom veštinom jeste eskpertska sposobnost pravljenja muzičkog miksa. Da bi neko mogao da spaja različite muzičke stilove i raspoloženja, mora da ima veoma osetljivo uho. Iako mnoge od nas fasciniraju opisi besa u Rotovim delima, mislim da njegov najveći talenat leži u njegovom istančanom sluhu i sposobnosti da bes integriše u veću, melodičniju celinu. A to mu toliko polazi za rukom da deluje kao da sve postiže bez imalo truda.

Izvor: narrativereview.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković