Prikaz romana „PR“

Iako je podnaslov romana „PR“, ljubavni roman, romantične ljubavi ovde nema, pa već po tome vidimo da pred sobom imamo jedno sarkastično delo, koje na duhovit način prikazuje moderne veze i odnose u savremenoj, urbanoj džungli gde se više ceni kako prikazujemo sebe online, nego u stvarnom životu. Radnja prati neimenovanog radnika u PR firmi u Beogradu, koji dane provodi na poslu koji mrzi, a noći sa svojom koleginicom Sonjom, koja vara dugogodišnjeg dečka, i imaju aferu ispunjenu seksom, drogom, alkoholom i gledanjem televizije.

Način na koji Aleksandar Ilić piše je vrlo precizan, bez preteranih opisa, često koristeći strane izraze koji su neophodni kada govori o internet i marketinškim terminima, ali na takav način da ismejava ljude koji su „amerikanizovali“ jezik. Deluje da je narator otuđen kako od drugih, tako i od samog sebe, i pitanje je da li je uzrok posao koji mu uništava dušu ili da li je ikada i imao. Glavni lik mrzi svog šefa i posao, i mašta o osnivanju svoje PR firme, ali deluje da je toliko upao u letargiju i lažnu uljuljkanost rutine da se pomeri i napravi taj korak. On stalno priča kako voli Sonju, ali pitanje je koliko je to istina, ili se samo radi o tome što nikada ne može da je ima i da li bi isto osećao kada bi afera prerasla u pravu vezu.

Neimenovani narator nas podseća na Čaka Palahnjuka koji je takođe u svom delu „Borilački klub“ osuđivao kapitalističko društvo, ali stalno pominjanje brendova, beogradskih klubova, kafana i restorana i kulta pet minuta slave, podseća na romane Breta Istona Elisa, pisca „Američkog psiha“. Uz to, grafički opisi seksa i pornografije, i psovki podsećaju na Čarlsa Bukovskog, ali Ilić im samo pruža omaž i ne kopira ih.

Upravo je smeštanje priče u današnji Beograd i naš milje koji poznajemo jedan od kvaliteta romana, gde se cene jeftini novinski naslovi, „klikbejtovi“ i reklame koji od kriminalaca i starleta prave zvezde i idole. Sa glavnim (anti)junakom je lako poistovetiti se, iako ćemo ga često mrzeti zbog njegove okrutnosti prema drugima i sažaljevati zbog njegove okrutnosti ka samom sebi, koja ga je i dovela do depresije i opšteprisutne apatije.

Narator je okrenut samo sebi, dani i godine mu prolaze praćenjem televizije, Fejsbuka, Tvitera, deep web-a i svim ostalim mrežama koje mu pružaju lažni osećaj da ima prijatelje i da nije sam kada mu se ljubavnica vrati dečku, a radno vreme se završi. Sve je potčinjeno instant zadovoljstvu i sreća deluje nedostižno. Ipak, na kraju on odluči da preuzme kontrolu nad svojim životom, a od vas zavisi da li ste cinik pa ćete sumnjati u njegovu iskrenost, ili verujete u hepiend i da je promena moguća.
 
Autor: Milan Đuričić
Izvor: knjigefilmoviserije.wordpress.com