Prikaz romana „Pamtim sve“: Kada Džejn Ostin progovori iz našeg vremena

Postoji stalna grupa čitalaca, uglavnom ljubitelja klasike, potom studenata književnosti i pasioniranih čitateljki, koji i dalje rado posežu za savremenim romanima napisanima u duhu Džejn Ostin i sestara Bronte. Oni traže dublje značenje, atmosferu epohe, unutrašnju borbu likova, a ne samo radnju. Interesovanje često poraste kad izađe filmska ili serijska adaptacija, tada mnogi zavire u originale, pa se i slični savremeni romani nađu na radaru čitalaca. Upravo jedan takav roman pod nazivom „Pamtim sve“ autorke Milene Sekulić Odalović objavljen je u izdanju izdavačke kuće Laguna.

Autorka romana „Vetar sa Pirineja“ i „Devojka sa violinom“, poznata po stilski istančanom i emocionalno bogatom pismu, još jednom nas vraća u prošlost – ne iz nostalgije, već kako bismo u tišini prošlih epoha prepoznali odjeke svojih dilema. „Pamtim sve“ nije poput onih kostimiranih drama iz ranog 20. veka; to je roman o unutrašnjim ranama, o ženama koje uče da ne pristaju, o tajnama koje menjaju živote, i o istini koja, kad jednom izađe na svetlost dana, više nikad ne može da bude potisnuta. Radnja romana je smeštena u Englesku i prati tajanstvenu Viktoriju Ešli, novu družbenicu razmažene naslednice bogatog industrijalca Alastera Medisona. Iako je njen zadatak da devojku poduči damskom ponašanju, Viktorija nosi sa sobom skriveni plan koji će uzdrmati živote svih članova porodice Medison. Kroz priču o ljubavi, strasti, izdaji i osveti, autorka otkriva i sudbinu žene koja je preživela duboku traumu, ali i istorijski kontekst borbe za ženska prava i društvenu jednakost. Autorka kombinuje emocionalnu dubinu, društvenu kritiku, slika jake ženske likove, daje dinamičan ritam radnje i slojevitu psihologiju.

Roman Milene Sekulić Odalović „Pamtim sve“ donosi snažnu priču o ženi sa misijom – ne da spasi svet, već da se izbori za pravdu u jednom okrutnom i hijerarhijski uređenom društvu. Ovaj roman donekle sledi tragove Džejn Ostin i sestara Bronte: introspektivna junakinja, zatvoreno društvo, porodične tajne, tiha pobuna, emocionalno nabijeni dijalozi i tema ženskog samopotvrđivanja. No, upravo to poređenje istovremeno otkriva i prednosti i ograničenja romana. Najveća snaga romana jeste Viktorija Ešli, kompleksna i višeslojna junakinja koju ne možemo ni potpuno voleti ni sasvim osuđivati. Ona nije „prirodna heroina“ već žena ranjena do korena, koja koristi svoju hladnokrvnost kao oružje. Njen lik je autentičan i literarno jak i nosi većinu emocionalne težine priče.

U liku Viktorije Ešli, družbenice u kući imućne londonske porodice Medison, Milena nam nudi novu verziju antiheroine – žene čiji motivi nisu odmah jasni, čije ponašanje ponekad deluje hladno, čak surovo, ali koja ispod slojeva samokontrole nosi gubitak, bol i duboko ranjeno srce. Kao kod Ostinovih junakinja i ovde je žena ta koja postavlja pitanja, donosi odluke, snosi posledice. Ali Viktorijina priča ide dalje – ona se suprotstavlja ne samo društvenim očekivanjima, već i ličnoj traumi, sistemu koji žene vidi kao svojinu, a njihovu šutnju kao dužnost. U tom smislu, roman nije samo omaž viktorijanskom žanru već i savremena poruka o ženskoj borbi i tihoj pobuni. Milena Sekulić Odalović ne piše jednostavne ljubavne romane, ona koristi formu istorijske romanse da bi postavila ozbiljna pitanja o pravu na istinu, na pravdu, na život van kalupa.

Ova knjiga predstavlja uzbudljivo i emocionalno bogato književno delo koje nas vodi kroz duboko lično i duhovno putovanje glavnog junaka. Iako priča započinje skromno poglavljem Novi posao, promenom u životu Viktorije Ešli, kada dobija novu šansu za lični razvoj ili iskupljenje, kako radnja odmiče, nazire se razvoj unutrašnjih konflikata, preispitivanje vrednosti i borba protiv mračnih aspekata života ili međuljudskih odnosa. Povremeno ton knjige prelazi u vedrije nijanse, pokazujući svetle trenutke usred tame, međutim, autorka ne beži od teških tema i govori o gubitku, razočaranju i borbi protiv sopstvenih slabosti. U centru priče je i snažan lični razvoj, suočavanje sa sopstvenim identitetom, prošlošću i potraga za unutrašnjom slobodom. Junakinja se suočava sa mračnim istinama doživljava katarzu, pročišćenje i na kraju zatvara jedan životni krug. Knjiga na kraju postavlja pitanje: „Kako ćemo nas dvoje?“, ostavljajući čitaoca da sam donese zaključak – da li je ovo priča o ljubavi, oproštaju, ili novom početku.

Milena Sekulić Odalović uspeva da stvori bogatu atmosferu i to ne samo u opisu ambijenata viktorijanske Engleske već i u načinu na koji prikazuje društvene norme i licemerje „lepog ponašanja“. Tu je jasno vidljivo autorkino poznavanje epohe i žanra. Takođe, umetnuta nit borbe za ženska prava, iako nenametljivo ispričana, dodaje dubinu priči i daje romanu savremeni eho.

U pojedinim delovima naracija pomalo gubi na dinamici – pogotovo u srednjem delu, gde se napetost usporava zbog ponavljanja motiva i preopširnih unutrašnjih monologa. Dijalozi, iako stilski usklađeni s epohom, ponekad deluju previše literarni i ne sasvim prirodni, što može otežati emotivnu identifikaciju sa likovima. Motiv osvete, iako snažan početni motor zapleta, ponekad je sveden na gotovo mehaničku radnju, dok bi psihološki slojevi mogli biti dublje istraženi. Takođe, iako roman koristi obrasce viktorijanske naracije, ponekad ostaje previše veran konvencijama i nedostaje mu trenutak u kojem bi ta forma bila iznutra redefinisana iz možda feminističke perspektive. Za čitaoce koji traže emotivno snažne, atmosferične romane sa istorijskim okvirom, „Pamtim sve“ će svakako biti zadovoljavajuće štivo. Ipak, Milena Sekulić Odalović pokazuje da domaća književna scena ima autorku koja se ne boji da govori o tišini žena u istoriji i da, iako se ponekad kreće utabanim stazama, ume da ostavi trag.

„Pamtim sve“ je roman koji, poput najboljih knjiga iz prošlih vekova, nudi čitaocu više od zabave – nudi susret sa istinom, bez obzira na to koliko ona bolela. I kao takav, dokazuje da dela inspirisana klasičnim stilom i danas imaju svoje važno mesto, naročito kada se pišu s osećajem, znanjem i smelošću da se kaže ono što mnogi prećute. Za sve koji veruju da književnost i dalje može da pokrene srce, otvori oči i podseti nas ko smo, „Pamtim sve“ je knjiga koju ne bi trebalo propustiti.

Ako ste voleli junakinje Džejn Ostin koje nežno, ali odlučno menjaju svoje svetove, zaljubićete se u Viktoriju Ešli – ženu koja sve pamti, ali zna kada je vreme da zaboravi… i oprosti.

Autor: Slađana Milenković
Izvor: sinhro.rs