Prikaz romana „Imam trideset godina i tako izgledam“ Amabile Đusti

„Imam trideset godina... I tako izgledam“ je čiklit prožet ironičnim, simpatičnim i originalnim detaljima. Autorka nas vodi kroz svakodnevicu protagonistkinje koja može biti svaka od nas. Zove se Karlota, ima skoro trideset godina, duhovita je, sarkastična, sanjalica i prilično tvrdoglava. Živi sa Lukom, svojim cimerom, čovekom koji izgledom nalikuje na (očigledno izgubljenog) boga sa Olimpa, čiji je šarm nadaleko čuven koliko i njegovo kretensko ponašanje prema ženama.

Upravo je on taj koji (malo je reći) remeti uobičajen i miran Karlotin život. Ušavši u njen život s torbom prepunom odeće, ljigavim osmehom i bukom prouzrokovanom noćnom gimnastikom u krevetu sa različitim ženama, on Karlotu neprestano izluđuje. Kao da već nema dovoljno svojih problema koji joj zadaju glavobolju: upravo je počela da radi kao rekviziterka koja mora da trpi Rokija, režisera kojem nedostaje osnovno vaspitanje. Karlota tako pokušava da žonglira između: nabavljanja kolekcije Barbika neophodnih za realizaciju pozorišnog projekta u koji je uključena (moderne adaptacije Staklene menanžerije), svoje lude porodice na čelu sa netipičnom majkom koja joj stalno govori da se opusti i na pragu tridesetih uživa punim plućima u životu, a tu su i njena potisnuta osećanja prema Luki i ideje da se zaljubi u njega.

Za njega je ljubav rezervisana za tinejdžere i ježi se na samu pomisao da spava samo sa jednom ženom. Međutim, Karlota neće moći još dugo da kontroliše svoju ljubomoru, koja će postati još veća nakon što će Luka, ne bi li je iznervirao, startovati njenu sestru Eriku. Ipak, postoji jedna stvar koju kovrdžava rekviziterka ne zna: Luka nije onakav kakvim se predstavlja. Njegova prava ličnost počeće da se razotkriva zahvaljujući upravo njoj, što će se otkriti nakon niza nesporazuma i paradokslalnih situacija. Hoće li priča imati srećan kraj? Da biste to saznali, moraćete da pročitate roman jer zaista vredi da zajedno sa glavnim junacima proživite njihove dogodovštine.

Među glavnim likovima nalazimo Karlotu, koja je antipod ženama sa naslovnica: ona je niska, kovržava, vesela i ironična i prezire sve te savršene „grančice“ u neprirodnim pozama. Zaljubljena u umetnost i sjajna crtačica, ona mora da nosi oklop kako bi preživela svoju porodicu koja odbija da živi normalno, tetke koje nose smešne turbane, majku opsednutu holivudskim stilom života, kompetitivnu fensi sestru, i gomilu ljigavih tipova koje joj majka namešta. Potom tu je i Luka koji se ne bi baš mogao nazvati „cimerom godine“: lep, šarmantan, ironičan, drzak, kreten, mada pametan (jer kad ne radi u fensi kafiću posvećeno piše roman).

Stil je pitak, dinamičan i razigran. Roman nije nimalo banalan i dosadan, naprotiv, prepun je života i veoma originalan. Kroz zaplete i scene koje se odigravaju u Rimu, autorka provlači jednu suštinsku poruku: ništa nije nedostižno, i sve loše što nam se dešava, ne dešava se nužno da bi nam naudilo.

Lično, izuzetno mi se dopala Karlotina iskrenost i njena autentičnost, nesavršena i uvek u haosu ona gura dalje oslanjajući se na sebe i na sitna zadovoljstva koja joj život pruža.

Apsolutno svima preporučujem ovu knjigu, jer nas na jednostavan način može naučiti velikim lekcijama.

Izvor: letteraturaecinema.blogspot.com
Prevod: Jasmina Radojičić