Prikaz romana „Cena radosti“ Stivena Eriksona

Stivena Eriksona već veoma dugo ubrajam među svoje omiljene pisce – još od vremena kada sam, na preporuku jednog prijatelja, pročitao „Mesečeve vrtove“, prvu knjigu iz serijala Pripovesti iz Malaške knjige Palih. Prilika da ga upoznam i intervjuišem konačno mi se ukazala na konferenciji Kan*Kon u Otavi 2017. godine, na kojoj je bio počasni gost. Bilo je to zaista sjajno iskustvo. Nedugo zatim, na moju adresu stigao je primerak u tom trenutku još neobjavljenog romana „Cena radosti“.

Pomalo me je iznenadilo to što je, posle neverovatnog uspeha koji je postigao sa Malaškom knjigom Palih, Erikson odlučio da promeni žanr i vrati se korenima, ali istovremeno je bilo i veoma interesantno videti u kojoj meri je iskustvo sa konstrukcijom kompleksnog fiktivnog sveta i velikim brojem likova uticalo na način na koji piše o stvarnom svetu – ili bar varijanti stvarnog sveta, u kojoj čovečanstvo ostvaruje prvi kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom. Neki komentatori su roman okarakterisali kao „priču o prvom kontaktu, bez stvarnog kontakta“; budući da ovde nije reč o „Danu nezavisnosti“ ili „Bliskim susretima“, pisac svoju pažnju usmerava na čovečanstvo i spekuliše o našim potencijalnim reakcijama na pojavu vanzemaljske inteligencije koja bi bila spremna da nam pomogne da poboljšamo ovaj svet.

Verovatno ima onih koji će pomisliti da se ovde radi o jednom od onih romana koji čovečanstvu drže predavanja o njegovim manama i pokušavaju da preobrate svoje čitaoce, ali to zaista nije slučaj. Umesto toga, mi dobijamo uvid u živote različitih pojedinaca širom planete – od političara, preko naučnika i medijskih magnata, do izbeglica – koji se iznenada suočavaju sa situacijama nad kojima nemaju kontrolu (često ih jedva i razumeju) i primorani su da donesu važne životne odluke. Ako očekujete futurističko oružje ili epska putovanja o kojima ste čitali u Malaškoj knjizi, ovde to nećete naći – ali rasprave i razgovori između junaka romana i koraci koje preduzimaju kao odgovor na uticaj vanzemaljaca, uglavnom su krajnje napeti i intrigantni. Na kraju krajeva, najveći deo naše svakodnevice (nezavisno od naših političkih i verskih ubeđenja) svodi se na naše pokušaje da uspostavimo izvesnu kontrolu nad vlastitim životom, a kada nam se ta mogućnost oduzme, posledice mogu biti veoma interesantne.

„Cena radosti“ nije u potpunosti lišena stava o promenama koje je bi trebalo sprovesti u našem društvu (za koje se slažem da su nužne). Erikson pojedine junake koristi kao reprezente različitih pogleda na svet, uključujući populizam i ekstremni nacionalizam, ali je to, po mom mišljenju, učinio zbog balansa, i to mu je sjajno pošlo za rukom. Činjenica da ova knjiga ima poruku je jedan od njenih glavnih kvaliteta. Smatram da nam je bio potreban upravo jedan ovakav roman, budući da u njemu, baš kao i u stvarnom životu, odluka o budućnosti čovečanstva leži u našim rukama, a pitanje koje se provlači kroz celu priču je: kakvu budućnost ćemo izabrati?

Autor: Brendon Krili   
Izvor: blackgate.com    
Prevod: Jelena Tanasković