Prikaz romana „Carstvo sunca“ – Dž. G. Balard

Stvaralaštvo Dž.G. Balarda može se najbolje definisati citatom iz njegovog romana „Suša“  (objavljen je 1965) gde jedan od likova, Rensom, kaže: „Uvek sam mislio o životu kao o nekom području koje je zadesila katastrofa.“

Sasvim je nepravedno citirati delo sa namerom da time opišemo samog autora, ali je nesumnjivo da Balardovi romani imaju dosta zajedničkih crta. On je pisac u koga se možemo pouzdati, uvek piše kvalitetno i dosledno, a ako razvijete ukus za njegove teme, bićete zadovoljni bilo kojim od njegovih ranijih romana, jer on u njima virtuozno ispisuje poseban vid „čelične poezije“ koju tka čak i iz nastrašnijih događaja kasnog 20. veka.

Njegov roman „Carstvo sunca“ zasnovan je na događajima kojima je autor sam prisustvovao dok je kao dečak boravio u Šangaju tokom Drugog svetskog rata, a ova priča je izvanredni dodatak modernoj literaturi o ovom ratu. Može se reći da je ovo jedno od remek-delo o Drugom svetskom ratu – a kao i sva ostala remek-dela, svoju izuzetnost postiže svojim drugačijim i neočekivanim uglom posmatranja događaja.

Koncentrišući se na iseljeničku koloniju u Šangaju, prikazujući kroz oči jedanaestogodišnjeg dečaka događaje koji su sledili nakon bombardovanja Perl Harbora, Balard stvara čudesan mikrokosmos. Iznad svega, u ovoj knjizi trijumfuje istinoljubivost. Džim se, odvojen od roditelja, sakriva prvo u svojom praznom domu, a onda i u napuštenoj kući porodičnih prijatelja, da bi na kraju proveo četiri godine u kampu u Lunghua, što će rezultirati izuzetnom perspektivom o najčudnijem paklu.

Ovako je bilo, i Balard uspeva da nas ubedi u to. Nema heroja, nema herojstva, samo rat kao normalno stanje, a jedina prava borba je da se rat nekako preživi.

„Carstvo sunca“ pruža doživljaj pravog ličnog iskustva, a ako mu i nedostaje nešto maštovitosti iz prethodnih Balardovih dela, to je savršeno nadoknađeno impresivnim kvalitetom faktografije.

Ovde se –  čitalac je naveden da to tako oseti –  nalazi istinsko „mesto nesreće“ iz kojeg svi Balardovi romani crpe svoju inspiraciju. To je veoma značajno dostignuće, roman čiste moralne svrhe i moći, izuzetno osmišljen i predivno napisan.
 
Izvor: theguardian.com, 1984. godine
Prevod: Dušica Novaković