Prikaz romana „Anđeo tame“: Potraga za tajanstvenim otmičarem u starom Njujorku

Nastavci obično nisu nešto posebno, ali „Anđeo tame“ Kejleba Kara je istorijski triler koji gotovo može da parira svom prethodniku, bestseleru „Alijenista“.

I ovoga puta autor je oživeo Njujork s početka veka koji kao da je sišao sa izbledelih fotografija. Ovim gradom prolaze sjajni likovi koje smo upoznali u prethodnom romanu: doktor Laslo Krajzler, zamišljeni alijenista, ili stručnjak za mentalnu patologiju (za umove koji su od sebe otuđeni); Sajrus Montrouz, njegov nesalomivi sluga; Džon Skajler Mur, novinar crne hronike koji radi za Njujork tajms; Lucije i Marko Ajzakson, svadljivi istražni narednici koji rade u njujorškoj policijskoj upravi, i žestoka Sara Hauard, koja se sada i sama bavi poslom privatnog istražitelja.

Pridružuje im se živopisna galerija stvarnih istorijskih ličnosti, među kojima su slikar Albert Pinkam Rajder, feministkinja Elizabet Kejdi Stanton i advokat Klarens Darou. Njihove avanture opisuje izmišljeni bivši ulični mangup Stivi Tagert, čiji živopisni žargon deluje kao osveženje u odnosu na pomalo uštogljenu viktorijansku prozu „Alijeniste“.

Što je najbolje od svega, tema knjige „Anđeo tame“ je istovremeno istorijski tačna, ali i savremena, i tiče se društvenog pritiska na žene da budu majke i onoga šta se događa sa njihovom psihom kada im ponestane majčinskog instinkta.

Priča počinje tako što Saru Hauard posećuje izbezumljena gospođa Izabela Linares, supruga španskog diplomate. Ona saopštava Sari da je njena četrnaestomesečna beba Ana kidnapovana. Da stvar bude još komplikovanija, gospođu Linares je pretukao suprug kako bi je sprečio da ode u policiju i potraži pomoć. Uz sve to, ona je u vozu videla svoju bebu u naručju Amerikanke bele puti.

Da li je ova otmica nasumično krivično delo ili je nekako povezana sa narušenim odnosom između Sjedinjenih Država i Španije, koje su na ivici rata? Svi se slažu da je identifikacija identiteta misteriozne žene ključna za razrešavanje ovog zločina. Da bi to uradio, doktor Krajzler dolazi na originalnu ideju da portretista, na preporuku Alberta Pinkama Rajdera, naslika ženu na osnovu opisa gospođe Linares.

Pomoću portreta otkriveno je da je žena sa sjajnim zlatnim očima izvesna Elspet Hanter. Ispostavlja se da je to medicinska sestra koja je radila u njujorškoj bolnici, a koja je osumnjičena da je ubila nekoliko beba. Zašto bi ona ubila toliko dece, a onda poželela da otme Anu Linares?

Doktor Krajzler spekuliše: „Nešto povezuje dve strane ličnosti, lice i naličje novčića. Još ne znamo šta je taj vezivni element, ali veza postoji. Tako da se ne suočavamo toliko s nedoslednošću koliko s problematičnom celinom. Stranama jednog stanja – povezanim fazama u jednom jedinom procesu.“

Da bi bolje razumeli taj proces, pozivaju gospođu Hanter, koja čas deluje zavodljivo, čas gnevno. Ali od nje ne mogu ništa da izvuku niti da pronađu bilo kakav trag vezan za Anu Linares u njenoj kući u Betjunovoj ulici. Osim toga, ispostavilo se da ona vodi alternativni život kao Libi Hač, devojka vođe jedne od najnasilnijih bandi u Njujorku, što je čini izuzetno opasnom, ali i neverovatno misterioznom.

Jedino rešenje je da se istraži njena prošlost. „Prošlost je ulaznica – moramo je istražiti“, kaže alijenista. Put ih vodi do malog grada u blizini Saratoga Springsa u državi Njujork, gde otkrivaju još ubistava i devojčicu koja je toliko traumatizovana nečim što je videla da više ne može da govori. Kada je doktor Krajzler izleči, ona postaje ključni svedok u suđenju za ubistvo koje vodi do uzbudljivog vrhunca „Anđela tame“.

Pomoću zapleta koji je veoma pametno osmislio gospodin Kar, Libi Hač uspeva da nadmudri doktora Krajzlera i njegove neustrašive prijatelje. I tako, dok alijenista nastavlja da razmišlja o ljudskom ponašanju, a istražni narednici braća Ajzakson nastavljaju da budu pioniri u prikupljanju i istraživanju dokaza, Stivi Tagert nastavlja da obavlja najopasnije poslove...

... a čitalac nastavlja da okreće stranice.

Autor: Kristofer Leman-Haupt
Izvor: archive.nytimes.com
Prevod: Kristijan Vekonj