Prikaz mladih kritičara: „Kraljica senki“

Elin se vratila u Adarlan, spremna da vrati ono što je njeno. Bilo da su to prijatelji, magija, teritorije ili sloboda miliona ljudi. Mnogo toga je na crti, uključujući i živote.

Ovog puta neću pričati mnogo o radnji, jer bih volela da se malo više fokusiram na likove, detalje i ostale stvari koje su mi se svidele, jer je to jednako bitno za dobru knjigu kao i zanimljiva radnja. Dakle, Elin se vratila u Adarlan kako bi probala da povrati medaljon Orinta od Arobina, svog starog učitelja. Dok pravi plan, nailazi na Kejola i njegovu zamenicu Nesrin, ali stvari ne idu toliko glatko kao što je zamišljeno. Od Elininog saznanja da će joj rođak biti pogubljen za otprilike tri dana, da Kejol pravi planove s Arobinom, preko valga koji su novi vojnici u kraljevoj gardi, pa sve do svađa koje će voditi s Kejolom, ništa ne ide po njenom planu. Ona će morati da pretrpi sve i svakog ko joj smeta, makar dok ne uspe da oslobodi Ediona i vrati ga na sigurno. Uz sve te brige, Rovan nije tu da je bodri i  pomaže joj, nakon njihovog rastanka u „Naslednici vatre“. S Manonine strane, ona i veštice, čija je sada ona predvodnica krila, odlaze u Omegu, kraljevo utvrđenje za njegove veštice-ratnice. Tu upoznaje Elidu, naizgled običnu spremačicu s povređenom nogom, ali stvari nisu uvek onakve kakvim se čine…

Svi planovi i ideje iz prošle knjige sada postaju izvodljive i, zapravo, ostvarljive. Ali, uprkos planiranjima koja su trajala mesecima, Elin će biti veoma poljuljana iznenadnom odlukom kralja da Edionovo pogubljene bude održano na Dorijanov rođendan, pred silnom publikom. Elin prvo mora da spase njega, pa onda da krene da u napad na kralja. Kada čitam, volim da pročitam oko 50 stranica jer se u tih 50 stranica često desi  nešto zanimljivo ili dobijemo ideju o tome što se može desiti. Plus, mogu da znam kada ću, otprilike, završiti knjigu ukoliko imam lektiru za školu koju moram da počnem da čitam. Što se tiče dela gde je Elin morala da smisli način da spase Ediona, pročitala sam 50, pa 75, pa 100 strana. Htela sam da ostavim knjigu u prvi mah, ali sam onda skontala da baš tu, gde sam htela da ostavim knjigu, Elin treba da krene ka zamku i da, samim tim, otpočne svoju misiju. I, da skratim priču, pročitala sam još stotinak strana.

Kraj knjige i „finalna bitka“ ovog dela je bila predivna. Užasno napeta i nepredvidiva, puna preokreta i zapleta. Neverovatno je kako toliko misterija i pitanja koje nas peku kroz celu knjigu mogu da se razreše tako brzo. Kada budete čitali, čim pročitate reči „Ubico veštica: čovek je i dalje u njemu“ i „Hajde da zatresemo zvezde“ spremite se za nešto veoma dobro.
        
Posebno specijalna stvar su poglavlja koja „vidimo“ kroz Dorijanove oči. Iako su veoma kratka i ima ih svega nekoliko, veoma su zanimljiva i pomažu nam da razumemo koliko je užasavajuće toga kada neko, nešto upravlja nečijim telom, a mi to možemo da vidimo i razumemo iz ugla onog čije je telo, ali više nema kontrolu nad istim. Puna su emocija i predivnih poređenja i opisa, obožavam ih. Na primer, kada je Elin izbavljala Ediona i naišla na Dorijana, tj. Princa Valga koji ga je kontrolisao. Dorijan ju je prepoznao, ali joj nije znao ime. Nije znao ko je i šta je ona, iako mu je bila najbolja drugarica i najbitniji saveznik. Svakim poglavljem se sećao svega sve manje. Zaboravio je čak i svoje ime.

Autor: Tisa Felbab, 13 godina