Prikaz kultnog romana Džona Irvinga „Svet po Garpu“

Irving započinje svoju priču predstavljanjem Dženi. Ona je nezavisna žena ispred svog vremena. Napušta studije da bi postala medicinska sestra pošto je shvatila da visoko obrazovanje služi ženama samo da bi ih pripremilo za brak.

Ima nizak prag tolerancije prema načinu na koji se muškarci ponašaju, pa kada jedan vojnik pokuša da je dodiruje bez njene dozvole prilikom posete bioskopu, ona izvlači skalpel i ostavlja mu uspomenu u vidu posekotine koja mu se proteže od ramena do zgloba na ruci.

Izuzetno je uznemiruje što policajci, pa čak i njena braća, sugerišu da je imala nekakvu vezu sa vojnikom. Oslobođena je tek kada se otkrije da vojnik ima ženu i decu u Njujorku.

Način na koji se njena imućna porodica ophodi prema njoj zbog ovog incidenta samo učvršćuje njena uverenja prema muškarcima, ženama i vezama.

Radeći kao medicinska sestra u Bostonu, Dženi odlučuje da rodi bebu, bez muškog učešća u procesu začeća. Pronalazi potencionalnog donora sperme u T. S. Garpu, vojniku kome je polovina mozga mrtva usled povreda koje je zadobio u ratu.

Kada se u bolnici otkrije njena vanbračna trudnoća, Dženi dobija otkaz. Rađa sina koga je nazvala T. S. Garp, tehnički narednik Garp (Technical Sergeant Garp) po ocu.

Kada napuni sedamnaest godina, Garp odlučuje da postane pisac i seli se u Beč. Dok se Garp muči da pronađe reči, teme o kojima bi pisao, Dženi izvanredno napreduje sa svojim pisanjem, napisavši oko šesto stranica autobiografije.

Ali nije naročito zadovoljna tekstom sve dok ne nađe rečenicu koja će postaviti ton njene knjige: „U ovom svetu prljavih umova, ili si nečija žena ili nečija kurva ili na putu da postaneš jedno ili drugo.“

Naziva svoje delo „Seksualno osumnjičeni“ i odmah postaje hit, i Dženi se, uprkos svojoj odbojnosti prema etiketama, transformiše u feminističku ikonu. U međuvremenu, Garpovo prvo delo, kratka priča „Pansion Grilparcer“ prolazi nezapaženo.

Garp se ženi ćerkom svog trenera rvanja i dobijaju dva sina. Sa svoja prva dva romana Garp dožiljava mlak uspeh, ali nakon tragadije u kojoj gine njegov mlađi sin, a stariji gubi oko i ruku, Garp uspeva da napiše remek-delo. Njegov roman „Svet po Bensenhejveru“, nasilna je pripovest o očinskom ludilu čija se radnja vrti oko silovanja.

Klasičan primer uvrnutog humora koji prevladava u ovoj knjizi jeste opis otkrića kako je došlo do nesreće u kojoj je Garp izgubio sina. Roman „Svet po Garpu“ obiluje kompleksnim emocionalnim iskustvima, tipičnih za život jednog pisca. Očito, likovi u knjizi su pisci čije priče nalikuju na priču knjige sa sličnim naslovom, što delo čini kompleksnijim i jedinstvenijim. Teško je štivo, i čitalac može da se zapita kada će se završiti, ali jednom kada stigne do poslednje stranice žali što je priča gotova.

Tragikomedija T. S. Garpa odiše mladalačkom energijom, i Irving je bio u stanju da stvori realistične i snažne ženske likove u američkom društvu sedamdsestih godina prošlog veka kada to nije bilo naročito popularno.

Izvor: newtimes.co.rw
Prevod: Aleksandar Mandić