Prikaz Koeljove knjige „Najviši dar“: Vrline ljubavi

Šta je svrha života, verovatno je najstarije pitanje na koje tražimo odgovor, ono pitanje na koje većina nas ne očekuje da nađe odgovor, makar ne uskoro. Stavovi o tome zašto uopšte živimo veoma variraju, krećući se u spektru od ostvarenja jedinstvene sudbine do potpune besmislenosti i nihilizma.

Međutim, neki od najvećih mislilaca nikada ne odustaju i trude se da otkriju osnovni element koji stoji iza razloga našeg postojanja... i na sreću, mnogi od njih su pisci, poput čuvenog Paula Koelja.

U jednoj od njegovih najnovijih knjiga „Najviši dar“ Koeljo uzima pravac na koji nismo baš navikli; dok se njegova najpoznatija dela okreću ka mističnom i religioznom, ovoga puta prevazilazi te okvire u potrazi za jednim iskonskim elementom koji nas sve ujedinjuje.

Preciznije, ova ne preterano obimna knjiga fokusira se na Pavlovu poslanicu Korinćanima, koju većina onih koji su makar jednom čitali Bibliju verovatno dobro poznaje.

U pitanju je Koeljov osvrt na tu priču, i to na način koji je prikladan za formu romana, dopunjen autorovim ličnim životnim mudrostima koje su mu navrle nakon čitanja originalnog teksta.

Ukratko, pratimo priču o čoveku smeštenom u najneočekivaniju situaciju. Dok se masa okuplja kako bi čula govor poznatog propovednika, on od našeg protagoniste traži da umesto njega održi govor.

Iako su okupljeni možda u početku razočarani, možda čak i s osećajem da su prevareni, ipak će ga saslušati dok im on svojim rečima srca ispunjava mirom i mudrošću, razlažući život u samo dva koncepta koji imaju potencijal da sve ujedine u sreći: veru i ljubav.

Glavni junak nastavlja da diskutuje o značenju života, suštinski poučavajući ljude kako da svakodnevno pronađu zadovoljstvo birajući put ljubavi, onaj koji prevazilazi granice vremena i prostora... tvrdeći da je to možda jedino što našim životima može dati pravi smisao za kojim toliko žudimo.

Iako ova priča ima manje od 100 stranica, ona ipak nosi snažnu poruku koju vredi poslušati bez obzira na versko ili religijsko opredeljenje. Ukratko, slavni književnik veruje da bi ljubav trebalo da bude centar naših života, i da ćemo samo tako, bez obzira na to odakle potičemo ili šta nas čeka u zagrobnom životu, biti sigurni da smo svoje vreme na ovoj našoj Zemlji proveli na dobar i smislen način. On veruje da je to jedini put ka pronalaženju one vrste sreće koja sve pobeđuje.

Treba naglasiti da, kao religiozan čovek, Koeljo tekst boji sopstvenom verom, ali verujem da to nimalo ne utiče na suštinu njegove poruke.

Bilo da delite njegova uverenja ili ne, neće mnogo uticati na to koliko ćete toga naučiti iz knjige ili u njoj uživati – stečena mudrost definitivno ima praktičnu primenu u svakodnevnom životu.

Ovo je ona vrsta knjige kojoj se možete vraćati u različitim životnim dobima kako biste dobili malo drugačiju perspektivu na minule događaje.

S tim na umu, „Najviši dar“ nesumnjivo to i postaje nakon čitanja, prenoseći mudrosti koje greju srce i poruku čija snaga ne može biti potcenjena. Za poštovaoce Koeljovog stvaralaštva i sve one koji žele da otkriju moć ljubavi, ova knjiga zaista je neophodno štivo.

Autor: Dejvid ben Efraim
Izvor: quick-book-review.blogspot.com
Prevod: Aleksandra Branković