Prikaz knjige Uroša Petrovića „Priča o Jangu“

Da li su želje obrnuto proporcionalne mogućnostima? Ili su, pak, mogućnosti obrnuto proporcionalne željama? Da li je potrebno dosegnuti određene mogućnosti kako bi se želje ostvarile? „Priča o Jangu“ i jeste priča o željama i mogućnostima. Ostvarenju svih neophodnih uslova kako bi želja postala ostvariva. Da li je ostvarenje jedne želje dovelo do ostvarenja želja o kojima se nije sanjalo, saznajte u romanu koji nudi priču o povezanosti sudbina i spleta okolnosti koje vode do neizvesnog kraja.

„Želeo sam psa. Odluku o tome koju rasu da izaberem razmatrao sam mnogo pažljivije nego kada sam birao devojku, prvi automobil, smer na fakultetu ili životni poziv. Iako u ranim dvadesetim, tada sam bio sasvim svestan da biranjem činjenice da nije svejedno s kim ću deliti sudbinu narednih petnaestak godina. Druženja udvoje s tolikim stažom neizostavno menjaju oba života.“
 
Život nije život ako ga ne delimo sa nekim. Ljubav nije ljubav ako se ne umnožava. Sreća nije sreća ako ne postaje veća. A može postati veća ako imamo sa kim da je podelimo. Važno je znati da neko vama poklanja celi život. Da, čitav život. Samo vama. Na vama je koliko ćete ljubavi i sreće podeliti sa nekim ko vam poklanja sebe celog.
 
„Kako i kada se dogodilo da mi se lista želja tumbe preokrene, ne sećam se. Znam samo da se taj apsurd nepobitno dogodio, još jednom dokazujući koliko život na planeti Zemlji ume da bude začudan i nedokučiv. Ukratko - želeo sam francuskog buldoga i nijedna druga rasa nije dolazila u obzir.“
 
Šta su želje, a šta mogućnosti? Koliko su želje ostvarive i kako je moguće da neostvarive želje dobiju ostvarenje? Sve je moguće ako dovoljno želimo. Ne kažu uzalud da pazimo šta želimo.
 
„Kako to polovično biva da se sumanutim željama, i moja je u početku izgledala prilično beznadežno. Pasa te rase u mojoj zemlji jednostavno nije bilo, a tadašnja Srbija nije bila baš simbol živahne međunarodne trgovinske razmene i saradnje. Ipak, ni na kraj pameti mi nije bilo da menjam svoju odluku te da pomirljivo i zdravorazumno izaberem ljubimca neke druge pasnine. Nije to moj manir. Onda se usud malo poigrao... Malo, ali majstorski!“
 
Koliko život može da se poigra? Da li se sudbina igra sa nama samo onoliko koliko joj dozvolimo ili bez dozvole menja naš život iz korena? Kako će jedan pas promeniti život naratora? Kako će postati najprepoznatljiviji pas na prostorima Srbije? Kako će nesebična ljubav prema psu postati inspiracija svih dešavanja koja će uslediti? Odgovore potražite u romanu koji će vas podsetiti da ljubav nije daleko. Ljubav se nalazi u svakom od nas. Dovoljno ljubavi da možemo da je podelimo, jer će se deljenjem umnožiti.
 
P.S. Kada birate ljubimca, morate znati da ne birate samo nekoga ko će vam praviti društvo i koga ćete zanemariti posle određenog vremena. Morate da znate da neko vama poklanja celi život ne tražeći ništa od vas. Ništa osim malo vaše pažnje i vremena. Vaša duša se ogleda u duši vašeg ljubimca. Ako mu ne pokažete dovoljno ljubavi - kako možete očekivati ljubav zauzvrat? A dobićete je. Mnogo više nego što zaslužujete. Jer ljubimci ne znaju da ne vole. Ne znaju da ne poštuju. Oni će se radovati svakom vašem pogledu, svakoj vašoj mrvici pažnje. Zato preporučujem ovu knjigu svima onima koji žele da u svoj život dovedu još jedan život, život koji ne može da vam kaže kada mu nedostajete, kada mu je potrebna vaša pažnja. Život koji ne može da vam kaže koliko mu značite. To treba prepoznati. To treba ceniti. Značaj ove knjige leži u činjenici koliko je važna ljubav. Ljubav koja se samo zna prepoznati. Ljubav koja dokazuje koliko je važno gledati srcem.

Autor: Jelena Stošić Jović, M.Sc
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs