Prikaz knjige „Queen – da li je ovo pravi život?“ Marka Blejka

Pisanje biografije jednog benda sigurno je vrlo zahtevan zadatak. Autor mora da iznese biografske informacije za svakog člana grupe, opiše turneje i sesije snimanja albuma, svađe i venčanja, osvajanje top-lista i neuspehe, i da u moru glasina i skandala pronađe pravu istinu. I na kraju nakon što bend prestane da postoji, potrebno je opisati život članova posle svega.

Britanski autor Mark Blejk se jako dobro snašao sa fenomenom poznatim kao Kvin u svojoj najnovijoj knjizi „Queen – da li je ovo pravi život?“. Pošto se uspešno izborio sa biografijom Pink Flojda, u svojoj prethodnoj knjizi „Comfortably Numb“, Blejk je prokrčio sebi put kroz gustiš magazina i novinskih članaka, i izlgeda da je intervjuisao praktično sve (koji su bili voljni da pričaju) koji su imali neke veze sa počecima Kvina, da bi nam predstavio priču spektakularnih britanskih rokera.

Nakon prologa u kome opisuje Kvinov fenomenalan „Ne zovi ga povratkom“ nastup za „Lajv Ejd“ 1985. godine, Blejk nas vraća na početke benda predstavljajući nam ukratko kako je svaki od članova počeo da se bavi muzikom i završio u Kvinu. Počeo je sa gitaristom Brajanom Mejom, pa bubnjarem Rodžerom Tejlorom, potom basistom Džonom Dikonom da bi se na kraju fokusirao na Faruka „Freda“ Bulsara, i njegovu transformaciju u Fredija Merkjurija. Blejk do najsitnijih detalja piše o njihovim turnejama, sve razrađenijim setovima, perfekcionizmu i posvećenosti u studiju. Reći da je Kvin doživeo iznenadni uspeh bilo bi potcenjivački. Grupa je započela karijeru malim nastupima, a prodaja njihovog prvog albuma išla je jako loše. Sada je teško setiti se da u Americi Kvin uopšte nije bio popularan kao u Engleskoj i Evropi. Kvin je agresivno promovisao svoje albume kroz turneje koje su se nekad završavale ogromnim uspehom, kao nastupi u Južnoj Americi, a ponekad katastrofalnim posledicama, poput njihovih nastupa u Meksiku, i kontroverznim koncertom u San Sitiju u Južnoafričkoj republici.

Kvin je svoj uspeh najviše dugovao talentu Fredija Merkjurija, njegovoj sposobnosti da zapali publiku svojim glasom i njegovoj glamuroznoj, bombastičnoj personi. Nakon što je Merkjuri dobio HIV, ubedio je svoje prijatelje i saradnike da poriču da nešto nije sa njim nije u redu, čak i kada je bolest postala očigledna. Dok se kraj bližio, Fredi i grupa snimali su muziku što su više mogli. Na kraju knjige, Blejk opisuje život preostalih članova; Džon Dikon se povukao iz muzike, dok su Brajan Mej i Rodžer Tejlor nastavili da prave turneje pošto im se pridružio pevač Pol Rodžers iz benda Bed kompani.

Iako je bend poznat po svojim legendarnim ekscesima, uključujući tu i poznatu žurku za Noć veštica iz 1978. u Nju Orleansu na koju je pozvano četristo gostiju, i legije muških i ženskih striptizeta, svaki od članova Kvina je živeo u svom krugu prijatelja. Brajan Mej je, na primer, nastavio sa studiranjem astrofizike kada nisu putovali po turnejama. Fredi, ma koliko razuzdan nikada nije priznao da je gej, i živeo je sa jednom ženom, Meri Ostin, veći deo svog života. Strastveno odani jedni drugima, članovi benda su poštovali međusobne granice privatnosti, i to se donekle odrazilo i na stihove pesama: preživeli članovi benda i dan-danas ne znaju šta je Fredi hteo da kaže svojim stihovima njihovog najpoznatijeg hita, „Boemska rapsodija“.

To poštovanje privatnosti je u najvećoj meri pomoglo da Fredi Merkjuri postane toliko zagonetna ličnost. Rođen u Zanzibaru, odrastao je u Indiji pre nego što se njegova porodica preselila u Englesku kada mu je bilo 17 godina. Od malih nogu je bio opsednut idejom da postane zvezda. Transformisao je sebe iz Faruka Bulsara u imaginarnu personu Fredija Merkjurija, i ostvario je svoj san. Blejk je odradio odličan posao otkrivajući kako su protekle prve godine Fredijevog života u Engleskoj, radeći intervjue sa umetnicima koji su ga poznavali šezdesetih godina. Ali kako je Fredijeva slava rasla, i kako je Kvin postajao uspešniji, odgovor na pitanje kada je imaginarna persona progutala stvarnu ličnost ostaje neodređen.

Autor: Redžinald Haris
Izvor: lambdaliterary.org
Prevod: Aleksandar Mandić