Prikaz knjige Emanuela Bergmana „Trik“: Unuci preživelih javljaju se za reč

Uz pomoć mađioničara desetogodišnji Maks u „Triku“ hoće da spase brak svojih roditelja.
 
Priča Emanuela Bergmana o porodicama Goldenhirš i Kon tokom više od jednog stoleća otvara novu perspektivu gledanja na nasleđe Holokausta. Ovo piše unuk preživelih ‒ rečito, sa šarmom i mnogo senzibilnosti.
 
Unuci su naučili da pišu. Ali drugačije od onih koji na novom istoku Nemačke proklamuju: „Mi smo narod.“ Potomci jevrejskih porodica veoma dobro znaju ko se, kada i gde doselio i kom srećnom slučaju mogu da zahvale za svoje postojanje. O tome se radi i u romanu „Trik“ Emanuela Bergmana.
 
Emanuel je sin Mihela Bergmana, a on je sin Jevrejina koji je preživeo Holokaust. Bergman otac je to vreme obradio u obimnoj trilogiji o preživelim Jevrejima u Frankfurtu na Majni. Sad debituje njegov sin, za reč se javlja generacija unuka. Roman počinje zavodljivo, kao neka bajka iz davno prohujalih vremena.
 
„Na početku 20. veka živeo je u Pragu čovek po imenu Lajbl Goldenhirš. Bio je skroman čovek, rabin, učen čovek koji je sebi dao zadatak da razume tajne koje nas okružuju.“
 

 
Odrasti kao na groblju
 
Emanuel Bergman ovu porodičnu priču priča u širokom dijapazonu. Atmosferu svog detinjstva, koju je proživeo u bojažljivoj jevrejskoj zajednici u Sarbrikenu, u romanu oplemenjuje čarolijom. Emanuel Bergman kaže:
 
„Odrastati u Nemačkoj kao mlad Jevrejin bilo je kao da odrastaš među mrtvima, kao na groblju. Svuda gde kreneš neko spomen-obeležje. Na mom putu do škole stajala je plaketa. 'Ovde je nekada bila sinagoga, ali mi smo je spalili.' A to je naprosto nezdravo, to odrastanje u senci Holokausta..“
 
Posle razvoda svojih roditelja, Emanuel se s majkom seli u SAD. Najpre u Teksas, kad mu je bilo dvanaest godina, a zatim u Los Anđeles, gde je poput svog oca, Mihela Bergmana, radio za različite filmske studije. Danas živi kao profesor nemačkog i prevodilac.
 
Tu se odigrava i drugi tok radnje njegovog romana, osamdeset osam godina ranije, pošto se rabinu Lajblu Goldenhiršu u Pragu rodio dugo priželjkivani sin, koji će svog oca, ortodoksnog rabina, napustiti da bi se pridružio cirkusu, a zatim nekom komesaru Trećeg rajha pomagati u istrazi protiv serijskog ubice i pod umetničkim imenom Zabatini dospeti sve do samog mračnog srca sujevernih nacionalsocijalista – majstorski osmišljena radnja, s mnogo aluzija punih ironije na istorijske činjenice.
 
Borba za detinjstvo
 
„Mnogo posle toga, na početku XXI veka, u Novom svetu, u velikom Gradu anđela, živeo je dečak po imenu Maks Kon.“
 
Maks jednog dana doznaje da će ubuduće biti dete razvedenih roditelja.
 
„Nepune tri nedelje pre njegovog jedanaestog rođendana roditelji su ga poveli u japanski restoran na Bulevaru Ventura i kazali mu da će se razvesti. Naravno, nisu mu to rekli odmah. Veći deo večeri proveli su praveći se da je sve kao i obično. Ali Maks je slutio da nešto nije u redu. Bili su naprosto previše fini prema njemu.“
 
Maks ovaj razvod neće. Bori se za svoje detinjstvo. A kao i kod sve dece koja se bore za svoje detinjstvo, rešenje leži u magiji. A ništa nije magičnije nego relikti prošlosti.
„Bila je to nekakva ravna, crna ploča koja je iskliznula iz neke vrste kartonskog omotača. Maks je znao čemu služi, tata mu je o tome pričao. Takvih stvari je bilo u onoj sivoj praistoriji pre njegovog rođenja.“
 
A ono što je čovek s čarobnim štapićem na toj ploči obećavao, Maks je to dobro znao, jeste da će ponovo spojiti njegove roditelje, i to zauvek.
„Drhtavim rukama je sasvim izvukao iz omota crnu ploču.
Naslov je bio napisan na sredini, velikim, žutim slovima: 'Zabatini: Njegovi najveći trikovi.'“
 

 
Prijatna i nepretenciozna knjiga
 
Bilo da se čitalac prosto izgubi u lavirintu ove čežnjive priče, ili da se samo nasmeje kroz suze, tragikomični obrti sudbine porodica Goldenhirš i Kon, tokom perioda dužeg od stotinu godina, otvaraju potpuno novu perspektivu gledanja na Holokaust i njegovo teško nasleđe. To je perspektiva koju na tako lak i senzibilan način može da stvori samo unuk Jevreja koji su preživeli Holokaust. Unuci preživelih javljaju se za reč, rečito, sa šarmom i mnogo senzibiliteta.
 
Autor: Johanan Šelim
 
Izvor: deutschlandfunkkultur.de