Prikaz Dajanine ispovesti

Ova knjiga mi je ganula srce.

Tvrdim da je ovo najbolja biografija koju sam ikada pročitala. A trebalo mi je neko vreme da se nakanim, iako sam želela da je pročitam čim sam čula da izlazi. Igrom slučaja mi je zapala pod ruku i znala sam da ne smem da propustim priliku.

Ima toliko toga što nisam znala o ovoj fenomenalnoj ženi. A za neke stvari koje sam znala, nisam imala predstavu koliko su snažno uticale na njen život.

Na primer, njen odnos sa Čarlsom. Saznala sam kako je sve počelo, kako se njihov odnos razvijao, ali i kako se završio. Zapanjila sam se što je Kamila Parker Boulz bila prisutna od samog početka. Ranije mi se činilo da se uplela u njihov odnos znatno kasnije. A bila sam u krivu. Čitajući knjigu, razumela sam Dajaninu tugu, frustraciju, bes, ozlojeđenost, sva osećanja koja su je prožimala dok je njen muž nastavljao aferu sa Kamilom tokom njihovog braka. Svi ti brojni sastanci iza zatvorenih vrata, sva ta razmenjena ljubavna pisma, telefonski razgovori za koje Dajana nije imala drugi izbor do da sedi i posmatra kako se odvijaju.

Pošto i sama imam klinički dijagnostikovanu anksioznost, kada sam čitala o poremećaju ishrane sa kojom se borila princeza, nisam mogla a da ne saosećam sa njom, jer razumem kako je kada ste potpuno prepušteni na nemilost sopstvenom mozgu. Ali knjiga je napisana tako da nije nužno iskusiti neko mentalno oboljenje kako biste mogli da razumete koliko je bolno i mučno stanje. A tek će vam biti jasno koliko je teško kada istovremeno imate loš brak koji prati milion posmatrača. Svi imamo loše trenutke. A sada propustite to kroz prizmu budnog oka cele planete; Dajanin opstanak svedoči trijumfu jedne izuzetne žene i ljudskog bića. Duboko verujem da ju je ljubav koju je širila i dobijala upravo spasila. Jer trunka ljubavi nas sve može spasiti.

Endru Morton je na neverovatan način uspeo da predstavi Dajaninu poziciju kao princeze od Velsa. Savršeno mi je bilo jasno koliko usamljeno i izolovano se Dajana osećala, i na trenutke bih poželela da uskočim u knjigu, natrag kroz vreme, da je uzmem za ruku i odvedem negde na sigurno. Zamislite da vam prate svaki pokret, da sve beleže foto-aparatom, svaki sekund svakog dana. Sumnjam da i danas postoji neko ko može da razume kroz šta je sve prošla (eventualno Monika Levinski). Zao glas je počeo da je prati kada je tehnologija, u obliku instant hajke masovnih medija, tek bila u začetku.

U ovoj knjizi sam saznala ko je bila prava Dajana – žena koja je samo želela da bude voljena, a koja je pritom imala mnogo ljubavi da uzvrati. Kako je čuveno izjavila: „Neko mora da se prepusti i voli i pokaže to svim ljudima.“ Ta rečenica po mom mišljenju predstavlja suštinu ove neverovatne ličnosti naše istorije. Nije li istina da su oni ljudi koji najviše dele ljubav i koji izgledaju srećno, često oni koji su nesrećni? Odlika prave heroine upravo je to što je svakodnevno širila ljubav koju je osećala da ceo svet zaslužuje, uprkos svojim unutarnjim borbama. Potrebna je hrabrost da se svakog dana smešite, dok se svaki mišić u vašem telu tome protivi.

Dajana je svojim ophođenjem skrenula svetsku pažnju na važne probleme, prvenstveno na HIV/AIDS i ukidanje upotrebe nagaznih mina na globalnom nivou. Imala je neverovatan dar da uteši bolesne i one na samrti. Ipak, kako to obično biva kada se radi o uspešnim ženama, Dajanina dostignuća ostala su u senci trivijalnih i besmislenih stvari, poput odeće koju je nosila, ili nečega što je Čarls izgovorio ili uradio, koliko god to nebitno u stvari bilo. Zapravo jedino bitna su njena dela. Bilo da se radi o poseti osobi oboleloj od AIDS-a, ili žrtvi koja je osakaćena nagaznom minom, njeno prisustvo je skretalo pažnju javnosti na ozbiljne i stvarne probleme društva. Zato verujem da poznate ličnosti treba na nju da se ugledaju, da svoju „moć“ upotrebe u dobre svrhe. Sviđalo se to nama ili ne, poznate ličnosti izazivaju poštovanje, zbog čega ostatak sveta obraća pažnju kada neko slavan skrene pažnju na neki problem.

Zaintrigiralo i zadivilo me je što je Dajana katkad umela da predvidi šta će se dogoditi. U nekoliko navrata mnogi su pomišljali da je vidovita. Možda najtužniji i najznačajniji je snažan predosećaj koji je imala da će establišment pokušati da je ubije. Nije baš da verujem u teorije zavere, ali s obzirom na to da je ipak predvidela neke stvari u svom životu, ne možete a da se ne zapitate...

Ova knjiga pronašla je posebno mesto na mojim policama jer ova priča potiče direktno sa Dajaninih usana, i najbliže je njenim memoarima što ćemo ikada moći da pročitamo. Uzgred, nisam mogla da je ispustim iz ruku.

Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković