Pretvaranje Kirke u dobru vešticu

Sećam se kako sam, kao dete, bila oduševljena otkrićem grčke mitologije, a slično osećanje izazvalo je i čitanje Homerove „Ilijade“ kasnije u srednjoj školi. Ove priče, poznate koliko i biblijske, ispunile su našu književnu istoriju kroz mnoge aluzije i transformacije. Madlin Miler je objavila „Ahilov pev“, roman koji je naširoko hvaljen i preveden na više od dvadeset jezika, a dobio je i nagradu Orindž 2012. godine. U ovoj knjizi autorka je pisala o Ahilu, ali iz Patroklove perspektive. Prikazavši ih kao ljubavnike, Milerova je priči dala savremeno razumevanje čime je mnoge oduševila, ali i razbesnela određene grupe.

I u svom novom romanu „Kirka“ autorka daje drevnim pričama novu perspektivu. Oni koji su čitali „Odiseju“ setiće se posete ostrvu Ogigija i veštice koja je mornare pretvarala u svinje, a na kraju predložila Odiseju da joj bude ljubavnik i ostane sa svojim ljudima kod nje godinu dana. Drugi se možda sećaju Kirke, Medejine tetke, koja je Jasona i Medeju oslobodila krivice nakon što su pobegli sa zlatnim runom i ubili Medejinog brata. Možemo je naći i u priči o Minotauru: ona je Arijadnina sestra. U svim ovim pričama, Kirka ima i važnu i sporednu ulogu, ona je ličnost sa neodređenim moćima, niža besmrtnica, kći Helija, boga sunca i moćnog titana, i najade Perseide.

Milerova i u novom romanu piše u prvom licu dajući glas Kirki, složenom liku koji se tokom priče razvija. Objašnjena nam je njena nesrećna mladost dok je odrastala kao najstarije i najmanje voljeno dete i ismevana zbog svog nedovoljno ljupkog glasa (Hermes će joj kasnije otkriti da zvuči kao smrtnica). Takođe, tu su i sve čuvene legende o njenom korišćenju veštičarenja u pogrešne svrhe i progonu na ostrvo Ogigija.

Autorka u ovom romanu uspeva da nam prikaže Kirku na drugačiji, ljudskiji način. U početku je nesrećna i nezrela, radi stvari koje ne razume i nesvesno greši. Čak i kasnije, kada na primer mornare pretvara u svinje, shvatamo da je reč o odbrambenom mehanizmu koji je razvila u izolaciji i posledica je groznih dela koja su joj učinili seksualni predatori. Milerova je bila odlučna u nameri da nam prikaže najmoćniju vešticu kao što je više moguće ljudsko biće sa spektrom osećanja kakav nas sve karakteriše.

„Kirka“ se čita sa uživanjem jer živopisno spaja verzije poznatih priča (poput rođenja Minotaura) i isečke drugih, povezanih legendi (Ikar i Dedal ili Medejina sudbina) sa psihološkim, iskupljeničkim i krajnje oslobađajućim prikazima same junakinje. Roman će sasvim sigurno oduševiti one koji ne poznaju dovoljno dobro grčku mitologiju i priču o ovoj veštici, ali će ujedno i probuditi dečje oduševljenje onih koji su, poput mene, uživali u ovim legendama kada su bili mladi.

Autor: Kler Mesad
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković