Predstavljen roman „Dezorijentisani“ Amina Malufa u Francuskom institutu

Predstavljanje knjige „Dezorijentisani“ dobitnika Gonkurove nagrade i člana Francuske akademije Amina Malufa održalo se u sredu, 2. jula u Francuskom institutu.



U romanu „Dezorijentisani“, slavni francuski pisac libanskog porekla vodi nas sa njemu svojstvenom istančanošću i tolerancijom kroz Adamovu priču o povratku u rodnu zemlju nakon trideset godina. Ukrštajući iskustva Adama i njegovih prijatelja iz mladosti rasejanih po svetu, Amin Maluf stvara savršen prostor za istraživanje osećanja i misli koje rađa život u emigraciji.

U prepunom Francuskom institutu su nešto više o prijateljstvu i divnoj zemlji Libanu govorili doktor frankofone književnosti i prevodilac Vesna Cakeljić, prevodilac Ana Jovanović, psiholog Žarko Trebješanin i novinar Teofil Pančić.

Pitanjima ko su dezorijentisani, da li samo oni koji nisu više građani svoje rodne zemlje, ili oni koji nisu ni sasvim građani sveta, ili je svako od nas ko postavlja ova pitanja pomalo dezorijentisan, promociju je otvorila doktor frankofone književnosti Vesna Cakeljić.

Podsetila je i na dvosmislenost u naslovu „Dezorijentisani“. Orijent je za Malufa Liban, ili kako on voli da kaže – Levant. Zemlja iz koje je otišao i kojoj se vraća i o kojoj piše. Ovo ipak nije autobiografsko delo, već divna Malufova fikcija.

„Malufova dela nisu bestseleri ali jesu longseleri, i drago mi je da i u Srbiji ima mnogo Malufovaca koji s nestrpljenjem iščekuju njegove knjige“, istakla je Vesna.
 
Prevodilac Ana Jovanović za sve prisutne izdvojila je najbolje iz romana, a to su paradoksi. Ovo delo smatra pre svega paradoksalnim i duhovitim. Istakla je da je Maluf odličan esejista i da se to najbolje vidi u epistolarnom delu ovog romana.
 
Teofil Pančić svoje mišljenje o knjizi „Dezorijentisani“ istakao je kroz odlomak iz knjige:
„Proglašavali smo sebe volterovcima, kamijevcima, sartrovcima, ničeovcima ili nadrealistima, a ponovo smo postali hrišćani, muslimani ili Jevreji, da bismo sledili precizne odredbe, dugačak popis mučenika, i pobožne mržnje koje idu sa njim.“
 
Žarko Trebješanin govorio je o najvažnijoj temi ovog romana, a to je problem identiteta. Govorio je o dvostrukom identitetu i bogatstvu ljudi koje ne određuje jedna reč i jedan identitet.
 
Mnogobrojni posetioci i obožavaoci spisateljskog rada Amina Malufa više od dva sata uživali su u predstavljanju knjige koja vas vodi na duboko razmišljanje o važnim temama: o religijama, o odnosu između Istoka i Zapada, o veri u ljubav i prijateljstvo...