VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Otkad strip postoji?
29.03.2021.
Ovo je dobro pitanje koje postavljaju devetogodišnji Alber i jedanaestogodišnja Boni… I nisu oni jedini koji se to pitaju!
O ovom pitanju raspravljaju istraživači stripova, priznaje Džesika Kon, koja se bavi istorijom crtanja.
Ovo je priča…
Istraživači šezdesetih godina 20. veka najpre su smatrali da se prvi strip pojavio krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. To je bio „Hoganov sokak“, koji je Ričard Felton Aulkolt crtao u Njujork vorldu, a zatim u Njujork džornalu. U ovom stripu prikazan je dečak u kućnom ogrtaču, kog su čitaoci prozvali „Žuti klinac“ čim se boja pojavila. Ono što je govorio bilo je ispisano na njegovoj odeći, što neki smatraju pretečom čuvenog oblačića u stripu.
Iz istog perioda možemo pomenuti rad Vinzora Mekeja, tvorca stripa „Mali Nemo“, koji se smatra jednim od začetnika američkog stripa.
„A onda su istraživači nastavili da istražuju – to im je posao…“, nastavlja Džesika Kon, „i otkrili su švajcarskog crtača iz sredine 19. veka, Rudolfa Tepfera, koji je stvarao priče u slikama, ređajući ih jednu do druge. U to vreme nije bilo oblačića, već samo tekst ispod slika.“
Kad jednom počnete da se vraćate u prošlost, gde da se zaustavite?!
A kad bismo u još starijim delima mogli otkriti početke stripa… Šta je sa Hijeronimom Bošom i njegovim triptisima i slikama iz više delova? A sa Trajanovim stubom koji prikazuje scene pobede cara Trajana nad Dačanima? A sa Tapiserijom iz Bajea, koja u slikama i u tekstu prikazuje Vilijama Osvajača kako osvaja presto Engleske? Istraživači koji idu najdalje u prošlost ne oklevaju da odu do samog porekla crteža, na zidovima pećine Lasko…
Problem definisanja
Naime, ako je teško odrediti tačan datum nastanka stripa, to je i zato što postoji problem definisanja ovog žanra. Šta je strip? Jesu li to samo crteži sa oblačićima? Ili pak sled crteža čak i bez ikakvog teksta?
„Zapravo većina današnjih istraživača slaže se da ono što određuje strip jeste senkvencijalnost: namerno uzastopno ređanje slika koje nešto govore: pričaju priču, izlažu misao…“, zaključuje Džesika Kon.
Ako stripovi Vinzora Mekeja ili Ričarda Feltona Aulkolta možda nisu, u pravom smislu, prvi stripovi, njihova inventivnost kao i njihova popularnost – zahvaljujući velikim tiražima – doprinele su da se postave temelji današnjeg stripa.
Dugo smatrana „podžanrom“, „sporednom umetnošću“, deveta umetnost je kasno stekla priznanje. Ali kao i ostale umetnosti, javlja se u različitim oblicima i njene granice se šire i brišu kako generacije autora izmišljaju nove oblike i izazivaju prethodne…
Sve dok se čitaocima to dopada!
Uostalom, da li ste znali…?
Trenutno najprodavanija knjiga je… strip! Reč je o četvrtom tomu „Arapina budućnosti“ Riada Satufa. Onaj ko želi da „napravi stripove za one koji ih ne čitaju ili nisu navikli da ih čitaju“ izgleda da je prihvatio ovaj izazov!
Autor: Matilda Verfaji
Izvor: franceinter.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: Pixabay
O ovom pitanju raspravljaju istraživači stripova, priznaje Džesika Kon, koja se bavi istorijom crtanja.
Ovo je priča…
Istraživači šezdesetih godina 20. veka najpre su smatrali da se prvi strip pojavio krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. To je bio „Hoganov sokak“, koji je Ričard Felton Aulkolt crtao u Njujork vorldu, a zatim u Njujork džornalu. U ovom stripu prikazan je dečak u kućnom ogrtaču, kog su čitaoci prozvali „Žuti klinac“ čim se boja pojavila. Ono što je govorio bilo je ispisano na njegovoj odeći, što neki smatraju pretečom čuvenog oblačića u stripu.
Iz istog perioda možemo pomenuti rad Vinzora Mekeja, tvorca stripa „Mali Nemo“, koji se smatra jednim od začetnika američkog stripa.
„A onda su istraživači nastavili da istražuju – to im je posao…“, nastavlja Džesika Kon, „i otkrili su švajcarskog crtača iz sredine 19. veka, Rudolfa Tepfera, koji je stvarao priče u slikama, ređajući ih jednu do druge. U to vreme nije bilo oblačića, već samo tekst ispod slika.“
Kad jednom počnete da se vraćate u prošlost, gde da se zaustavite?!
A kad bismo u još starijim delima mogli otkriti početke stripa… Šta je sa Hijeronimom Bošom i njegovim triptisima i slikama iz više delova? A sa Trajanovim stubom koji prikazuje scene pobede cara Trajana nad Dačanima? A sa Tapiserijom iz Bajea, koja u slikama i u tekstu prikazuje Vilijama Osvajača kako osvaja presto Engleske? Istraživači koji idu najdalje u prošlost ne oklevaju da odu do samog porekla crteža, na zidovima pećine Lasko…
Problem definisanja
Naime, ako je teško odrediti tačan datum nastanka stripa, to je i zato što postoji problem definisanja ovog žanra. Šta je strip? Jesu li to samo crteži sa oblačićima? Ili pak sled crteža čak i bez ikakvog teksta?
„Zapravo većina današnjih istraživača slaže se da ono što određuje strip jeste senkvencijalnost: namerno uzastopno ređanje slika koje nešto govore: pričaju priču, izlažu misao…“, zaključuje Džesika Kon.
Ako stripovi Vinzora Mekeja ili Ričarda Feltona Aulkolta možda nisu, u pravom smislu, prvi stripovi, njihova inventivnost kao i njihova popularnost – zahvaljujući velikim tiražima – doprinele su da se postave temelji današnjeg stripa.
Dugo smatrana „podžanrom“, „sporednom umetnošću“, deveta umetnost je kasno stekla priznanje. Ali kao i ostale umetnosti, javlja se u različitim oblicima i njene granice se šire i brišu kako generacije autora izmišljaju nove oblike i izazivaju prethodne…
Sve dok se čitaocima to dopada!
Uostalom, da li ste znali…?
Trenutno najprodavanija knjiga je… strip! Reč je o četvrtom tomu „Arapina budućnosti“ Riada Satufa. Onaj ko želi da „napravi stripove za one koji ih ne čitaju ili nisu navikli da ih čitaju“ izgleda da je prihvatio ovaj izazov!
Autor: Matilda Verfaji
Izvor: franceinter.fr
Prevod: Maja Mihajlović
Foto: Pixabay
Podelite na društvenim mrežama:
Bukmarker podkast, ep. 11 – Darko Tuševljaković: Dobitnik Ninove nagrade
05.02.2026.
„Dobitnik Ninove nagrade“ moglo bi biti dovoljno da predstavimo našeg 11. gosta – Darka Tuševljakovića i razgovor o njegovom romanu „Karota“. Ali, naravno, ima tu mnogo više od toga, pisac, prevodilac...
više
Igrajmo se kao nekad – igrom kroz znanje: Komplet „Zanimljive geografije“, „Zanimljive opšte kulture“ i „Zanimljivi sport“ na popustu 20%
05.02.2026.
Kupovinom kompleta društvenih igara iz serije „Igrajmo se kao nekad“: „Zanimljive geografije“ „Zanimljive opšte kulture“, „Zanimljivi sport“ ostvarite 20% popusta od 19. januara do 20. februara 2...
više
Ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“ 5. febraura
05.02.2026.
U četvrtak 5. februara, u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, održaće se ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“, koji će se prvi put pojaviti u prevodu na srpski jezik. Pro...
više
Nagrada „Politikinog zabavnika“ za roman „Tata kaže gambit“ Stefana Tićmija
05.02.2026.
Roman Stefana Mitića Tićmija „Tata kaže gambit“ 47. je dobitnik književne nagrade „Politikinog zabavnika” za delo namenjeno mladima objavljeno 2025. godine na srpskom jeziku.
Žiri za nagr...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.