Omaž Harper Li u DKSG

U utorak, 15. marta u 20 sati u Maloj sali Doma kulture „Studentski grad“ biće organizovana svečanost u čast istaknute spisateljice Harper Li o kojoj će govoriti profesorka engleske i američke književnosti Vladislava Gordić Petković. Nakon toga, u 21 sat posetioci će imati priliku da uživaju u projekciji filma „Ubiti pticu rugalicu“ sa Gregorijem Pekom u ulozi Atikusa Finča.
 
Harper Li, američka spisateljica, rođena i preminula u Monrovilu u Alabami, poznata je po romanu „Ubiti pticu rugalicu“ („To Kill a Mockingbird“) iz 1960, klasiku američke književnosti, po kojem je 1962. snimljen kultni film. Odlikovana je 2007. Predsedničkom medaljom slobode za doprinos književnosti. Prošle godine je dala dozvolu za objavljivanje knjige „Idi postavi stražara“ („Go Set a Watchman“), čija se radnja događa nakon radnje opisane u prvom romanu. Iako je nastavak, ovaj roman je nastao ranije. To je prva verzija koju su izdavači odbili i iz koje je Li izvukla delove i napisala „Ubiti pticu rugalicu“. Pošto je autorka, usled posledica moždanog udara, bila slepa, gluva i nepokretna od 2007, mnogi su se zapitali da li je uopšte dala pristanak da se prva verzija knjige „Ubiti pticu rugalicu“ objavi kao posebna knjiga.
 
„Za američku civilizaciju i kulturu, pedesetšestogodišnji roman ’Ubiti pticu rugalicu’ Harper Li, sada dopunjen juvenilijom „Idi postavi stražara“, nije samo knjiga, nego i istorijski događaj od nacionalnog značaja. Laureat Pulicerove nagrade, moderni klasik i kamen temeljac američke lektire jeste povest o elementarnoj etičnosti kakvu bi svaka nacionalna književnost morala da ima. Nije preterano rangiranje ove knjige od strane britanskih bibliotekara kao jednako važne koliko i Biblija: bez imalo patetike, proglasili su je delom koje svaki odrastao čovek mora da pročita pre smrti.
Etički značaj ove parabole o humanosti i toleranciji dopunjava i živ, bezmalo kinematografski pripovedni dar Harper Li, njen suptilan osećaj za trenutak i detalj, koji pretvara ’Pticu rugalicu’ u jednu od onih knjiga u kojima se idilična jednostavnost detinjstva raskrinkava kao prijatna obmana a da ipak ništa ne izgubi od privlačnosti za čitaoca. Ovaj roman nudi oporo a nezaboravno svedočanstvo o odrastanju, koje i u zajednici zahvaćenoj rasizmom kao gangrenom može da sačuva elementarnu humanost.“ prof. Vladislava Gordić Petković