„Okean od papira“ ovenčan nagradom „Rade Obrenović“ za najbolji roman za decu i mlade u 2020. godini

Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“ i ove godine je, tradicionalno, raspisao nagradu „Rade Obrenović“  za najbolji roman za decu i mlade. Na konkurs je pristiglo sedamnaest romana iz pet izdavačkih kuća.



„Romani koji su učestvovali na konkursu pokazuju veliku heterogenost u pogledu izbora i veštine baratanja stvaralačkim poetikama, a takođe i odabranih diskurzivnih praksi (prvenstveno, u pogledu govornih postupaka i semantizacije – od traganja za smislom, pregovora oko smisla ili pokušanja stvaranja smisla, sve do kreativne razmene s čitaocem), targetiranih uzrasnih grupa, kao i žanrovskih konvencija“, navodi se u saopštenju žirija.

Jednoglasnom odlukom žirija, u čijem su sastavi radili Dragoljub Perić, docent, Srpska i južnoslovenske književnosti s teorijom književnosti, Odsek za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (predsednik), Vladislava Vojnović, scenaristkinja i spisateljica iz Beograda, i Mirjana Karanović, komparatistkinja, stručna saradnica Matice srpske (članice),  nagrada je pripala šestotomnom romanu Zorana Penevskog „Okean od papira“. U obrazloženju se navodi:

„Nagrađeni roman samosvojnog je umetničkog izraza, koji ne drži mnogo do žanrovskih konvencija fantastike. Ovaj roman uspelo koristi obe integrativne strategije fantastike – kako onu koja se zasniva na razlikama između fantazijskog sveta i objektivne stvarnosti, tako i onu koja se gradi na osnovu odnosa likova prema fantazijskom svetu. Stoga, iako, možda, na trenutak nalikuje na neke elemente 'poznatijih' (a ujedno i najreprezentativnijih) romana fantastike – 'Hogvorts' Dž. K. Rouling, 'Zemljomorje' Ursule Legvin ili 'Disksvet' T. Pračeta, fantazijski svet Zorana Penevskog potpuno je samosvojan. Zapravo, to nije ni jedan kompaktni svet, već dva, ogledalski postavljena sveta, povezana uskim prolazom – Bezdanom bića, sa svojim sablasnim čuvarima – vrumijama, i čežnjivo razdvojenim ljudskim i onostranim, vilinski predstavljenim humanoidnim bićima, kao i različitim monstrumima i hibridnim životinjama, koja bi se, prelaskom ove „teško propusne“ granice, privela u postojanje. Pozicionirajući se kao autentično delo fantastike (iako s elementima različitih fantazijskih žanrova – horor fantastike, epske fantastike, ekofantastike itd., a neuhvatljivo u žanrovskim okvirima jednog konkretnog žanra), ovo delo predstavlja dragoceni pomak, željno iščekivan, u savremenoj produkciji srpskog fantastičnog romana za decu.“