Održana šesta tribina Laguninog književnog kluba

O knjizi savremenog američkog pisca Entonija Dora „Sva svetlost koju ne vidimo“ razgovaralo se na avgustovskoj sesiji Laguninog književnog kluba. O knjizi su govorili filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, pisac Mića Vujčić i Dubravka Srećković Divković, koja potpisuje prevod ovog romana.


 
Milan Vlajčić je rekao da je ovo najbolji roman koji je pročitao u poslednjih deset godina.
 
Entoni Dor pripoveda priču o dvoje mladih ljudi, slepoj Francuskinji i nemačkom vojniku, zahvaćenih vihorom Drugog svetskog rata, koji nastoje da sačuvaju humanost, razum i smislenost svojih života u opštem paklu koji je oko njih. Roman je preko osam meseci bio na prvom mestu liste bestselera Njujork Tajmsa i prodat je u milion i šest stotina hiljada primeraka.
Entoni Dor kome je ovo prva knjiga objavljena na srpskom jeziku, dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su Pulicerova nagrada za književnost 2015, a između ostalih i četiri O. Henrijeve, tri Puškartove, Rimska nagrada Američke akademije u Rimu, nagrada Gugenhajmovog udruženja, američka Nagrada za najbolju priču.
 
Autor kroz priču o običnim mladim ljudima govori o tome kako je moguće u vrtologu ljudskog zla pronaći, kao što i naslov romana sugeriše, svetlost koju ne vidimo.
 
„Na kraju knjige postavlja se pitanje šta je stvarnost, a šta je maketa, gde je zapravo istina i ko vidi, a ko ne vidi“, kazao je Mića Vujčić.
 
Naime, glavna junakinja Mari Lora je u šestoj godini oslepela, otac je za nju izgradio maketu kvarta u kojem žive u Parizu ne bi li dodirom zapamtila raspored ulica u komšiluku i tako naučila samostalno da dolazi do Nacionalnog muzeja. Onog dana kad bude sreo slepu devojku, Verner, zaljubljenik u tehniku, shvatiće da su njih dvoje tačkice ljudske svesti koje se opiru kolektivnom strahu i zlu i da još uvek postoji mogućnost izbora nekog plemenitijeg sveta.
 
Neminovno se nametnulo poređenje ove knjige sa čuvenom „Kradljivicom knjiga“ Markusa Zusaka. Da li je i Dorova knjiga svojevrsna bajka za odrasle kao što sugerišu mnogi književni kritičari:

„Ta bajka je sadržana negde gde ne možemo tako lako da je otkrijemo. Savremena bajka je možda malo već izlizan termin jer svako svoju knjigu voli da proglasi za savremenu bajku, ali ovo je strahovito zahtevan model knjige jer moraju da poštuju određeni kanoni. Treba dati maksimum svog dara u vrlo striktnim međama što autor čini briljantno“, istakla je Dubravka Srećković Divković.

< frameborder="0" height="180" src="https://www.mixcloud.com/widget//?embed_type=widget_standard&embed_uuid=ffa04c02-dcdd-425e-93b0-e615b3658459&feed=https%3A%2F%2Fwww.mixcloud.com%2FLaguna_knjige%2Flagunin-knji%25C5%25BEevni-klub-sva-svetlost-koju-ne-vidimo-entoni-dor%2F&hide_cover=1&hide_tracklist=1&replace=0" width="600">
Tema Laguninog književnog kluba koji će se održati prvog petka u septembru – 4. septembra u knjižari Delfi SKC u 18 sati – biće knjiga kubanskog pisca Leonarda Padure i njegov roman „Jesenji pejzaž“, ali će biti reči i o ediciji „Bolero“ u okviru koje je objavljen. Govoriće naš uvaženi prevodilac, pisac i urednik edicije Branko Anđić i hispanista Bojana Kovačević Petrović.
 
Izvor: Danas/Laguna