Održana promocija romana „Majčina ruka“ Igora Marojevića

Srpska prestonica ne pamti da se na jednoj književnoj večeri okupio tako impozantan broj ljudi. I pored mnogobrojnih kulturnih dešavanja u gradu, Delfi Café izgledao je kao košnica, u kojoj su se okupili prijatelji i kolege pisca Igora Marojevića koji je juče predstavio nedavno objavljen roman „Majčina ruka“.



Novi roman Igora Marojevića „Majčina ruka“ pripoveda priču o ljubavi i jednu pravu istorijsku. „Majčina ruka“ druga je knjiga Igora Marojevića koja se direktno ili indirektno bavi temom Drugog svetskog rata. Glavni junak knjige, simpatični šesnaestogodišnji Bačvanin, čiji su se roditelji kao kolonisti doselili u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata, upoznaje dve svoje sugrađanke Nemice, jednu vršnjakinju i jednu, znatno stariju, što mu ne smeta da se u nju zaljubi. Tako ovaj roman sa više strana pokazuje da ljubav – nema granica. Istorija u romanu čini u isto vreme i ljubavnu priču efektnijom, budući da ona ključno, čak i više od istorije, obeležava detinjstvo glavnog junaka.

Marojević u svojoj knjizi otvara do sada prećutkivanu temu „restitucije“ imovine otete od vojvođanskih Nemaca u periodu od 1944. do 1948. godine. Kako se najavljuje usvajanje Zakona o restituciji, to ovoj knjizi daje dodatnu aktuelnost.

Na pitanje da li je „Majčina ruka“ istorijski ili ljubavni roman, autor je odgovorio da „Majčina ruka nije istorijski roman, niti roman o istoriji nego o odrastanju dečaka na koga naglo pada senka istorije“. Kako je izneo urednik knjige Dejan Mihajlović, iza koga su godine rada u izdavaštvu, „ovo je nesumnjivo najzrelije Marojevićevo delo do sada u kome on prvi put u srpskoj književnosti otvoreno i ubedljivo rasvetljava osetljivu i bolnu temu odnosa novih vlasti i domaćeg stanovništva prema folksdojčerima posle Drugog svetskog rata“.

Na pitanje zašto roman nosi naslov „Majčina ruka“ pisac je objasnio da knjiga preispituje odluke dveju majki glavnih junaka koje upućuju svoju decu u pravcu koji ih unesrećuje. Ovom knjigom, nastavio je Marojević, želeo je da odgovori na pitanja: kakvo je sazrevanje mladih ljudi pod neočekivanom senkom istorije i koliko je moguća ljubav opterećena istorijom.