Održana promocija knjige „Kako ubiti gospodina Frojda“ Dževada Sabljakovića

Iako je napustio Beograd pre više od dve decenije, ime Dževada Sabljakovića je još dovoljno poznato u našoj sredini da je kafe u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru bio juče prepun dok je Laguna predstavljala njegov drugi roman „Kako ubiti gospodina Frojda“.



Urednik knjige Dejan Mihajlović je otvorio promociju objašnjenjem zašto je knjigu uvrstio u nedavno osnovanu ediciju „Plavo-belo-crveno".

„Ideja da se pokrene biblioteka rezervisana za knjige vrhunske savremene književnosti koja bi okupila pisce iz bivše Jugoslavije, da u njoj objave neki svoj rukopis prvo u Srbiji, rodila se prošle godine kada su u Lagunu sve češće počeli da stižu rukopisi nastali izvan Srbije", kazao je Mihailović.

On je podsetio da je prvi naslov nove edicije bio „YU puzzle" Radeta Jarka, a broj dva je poneo Sabljakovićev roman koji je na njega ostavio snažan utisak, a došao je u pravi čas, jer se ove godine obeležava jedan vek od Sarajevskog atentata. Naime, kako je kazao Mihailović, radnja romana se događa nedelju dana pre atentata na habsburškog princa prestolonaslednika Franca Ferdinanada u Sarajevu.

Sabljaković, poznat kao odličan TV urednik i voditelj kultnih emisija iz kulture, bavio se pisanjem eseja i priča koje su štampane u periodici SFRJ, pa i prevođene na strane jezike, da bi ih sakupio u knjigu „Kula Radetina“ (Beograd, 1976), a debitantski roman „Omaha" štampao je 1986. Tokom ratnih godina živeo je u inostranstvu radeći kao slobodni novinar i pišući za mnoge medije iz Haga i Pariza.

O romanu su govorili pisci Nenad Prokić i Filip David, koji su istovremeno i bliski prijatelji autora.

Radnju romana Sabljaković je smestio u zamak Ostrožac u Cazinskoj krajini gde je odrastao i koji zaista postoji na bregu iznad Une, a kupuje ga austrijski baron Lotar fon Berks. Fon Berk poziva prestolonaslednika Ferdinanda da, pre posete Sarajevu, odsedne u njegovom dvoru, a za ceremonijara imperijalne posete proglašava bečkog studenta Kalina, ne sluteći da je on član tajnog kružoka mladobosanaca, koji je spreman da izvrši atentat sa saučesnikom Nebojšom tokom piščeve posete. Međutim, dolazi do otkazivanja imperijalne posete, a baron odlučuje da u zamak pozove svoje prijatelje, među kojima su Sigmund Frojd, pisci Robert Muzil i Štefan Cvajg, slikar Gustav Klimt, i oni i ne slute da im se sprema atentat kao simbolima austrougarske vlasti...

Nenad Prokić je ocenio da je autor dao odličnu strukturu romanu, jer je želeo da na taj način kaže sve što je mislio da treba reći o jednom vremenu koje je izuzetno pažljivo proučio i uspeo da ga učini veoma uverljivim. Takođe, prema rečima Prokića, veoma je uspela njegova ideja da stvarne, istorijske ličnosti smesti u autentični ambijent, a onda kreira potpuno izmaštanu radnju koja ipak daje da se nasluti kako je sredina u kojoj se zbiva priča ostala do danas ista kakva je bila pre jednog veka. Pod tim je mislio na javašluk, traljavo organizovanje atentata, potpuni haos evropskih razmera kada je došlo da objavljivanja rata svakoga protiv svakoga, iako se posledice tih grešaka osećaju do danas.

David je konstatovao da mu je veoma žao što je Sabljaković načinio tako dugu pauzu između dve poslednje knjige jer se radi o izgrađenom, talentovanom autoru koji je ovoga puta napisao „grotesknu verziju Manovog ’Čarobnog brega’". Pokušavajući da sažme šta čini ovu knjigu kvalitetnom, David je kazao da je pisac pokazao izuzetnu erudiciju, smisao za ubedljive dijaloge u kojima se ne priča ni previše ni premalo, nema frazeologije i deluje kao da je pisano sa lakoćom što je samo privid, jer svaka rečenica ima tempo, preciznost, priča je puna autentičnih detalja, a oni koji to nisu, deluju da su autentični. Kao jedan od važnih kvaliteta naveo je višeslojnost fabule i prostu činjenicu da čitanje pruža veliko zadovoljstvo.

Sabljaković se ogradio da je priču počeo da piše mnogo pre halabuke oko jubileja Prvog svetskog rata, ali sada mu je drago što se Laguna potrudila da je štampa u godini jubileja.