Od javnog do personalizovanog: Alterspejs pretvara biblioteke u personalizovane čitaonice

Želite da se opustite? Probajte plavo ili ljubičasti svetlo, i možda neke zvukove prirode.



Više ste raspoloženi da budete kreativni? Opredelite se za crvene tonove.

Ili samo želite da budete „uvrnuti“? Duga vam je nadohvat ruke.

Ljudi posećuju biblioteke zbog svakakvih razloga, a biblioteke su se prilagodile i, pored knjiga, nude tehnologiju, časove i razne vrste programiranja. Ali još toga preostaje da se uradi kako bi ova treća mesta postala haripoterovske Sobe potrebe, smatra Kler Stanton.

„Jedina stvar koja je zaista standardizovana i ne može se menjati u biblioteci jeste  fizičko okruženje,“ kaže Stantonova, koja se bavi unapređenjem usluga i komunikacijama u harvardskoj Laboratoriji za bibliotečke inovacije u okviru koje je nastao projekat Altersejs. „Kada uđete u čitaonicu, tu su fluorescentna svetla, stolovi su postavljeni tako kako su postavljeni i morate voditi računa da ne budete glasni.“

Alterspejs  sve to. Privremeno, podesivo okruženje u biblioteci daje ljudima mogućnost da podešavaju svetlost i zvukove u prostoriji po svojim potrebama.

Ako uđete u najnoviju Alterspejs lokaciju – u javnom delu Harvardovog Langdel Hola – naći ćete tablet koji vas pita šta biste želeli da radite danas. Postoji šest opcija: koncentracija, meditacija, čitanje, opuštanje, creativnost i W3!Rd. Svaka od opcija podešava osvetljenje i zvukove, ali možete ih i sami personalizovati. Podesite intenzitet LED svetla, promenite boju ili dodajte još zvukova.

Alterspejs je projekat Laboratorije za bibliotečke inovacije i metaLAB-a na Harvardu. Stantonova opisuje njihovo zajedničko delovanje kao mesto gde se „biblioteke, tehnologija i prostor“ preklapaju.

U neke druge projekte Laboratorije za bibliotečke inovacije spadaju Perma.cc, koji kreira arhive internet sajtova koji se koriste u naučnim istraživanjima, i Caselaw Access Project, koji je digitalizovao više od 6,7 miliona sudskih slučajeva.

Alterspejs je softver sa otvorenim kodom, tako da je namera projekta da ga biblioteke po celoj državi umnožavaju i podešavaju u skladu sa svojim potrebama. To znači da personalizacija Alterspejsa ne mora da se zaustavi na podešavanju svetla i zvuka ako biblioteka želi da razvije sopstveni kod kako bi unapredila projekat.

Tim Alterspejsa je sarađivao sa audio umetnikom na razvijanju audio opcija, i sa jednim harvardskim studentom koji se bavi teorijom boja, radi kreiranja opcija za osvetljenje.

Oni su takođe naučili nešto iz svake privremene  postavke. Komentar koji su zapamtili je da odrasli vole vedre, zabavne programe kao što je Alterspejs, kaže Stantonova.

Stantonova može da zamisli dva dodatna načina primene Alterspejsa. Prvi je za čitanje priča za decu, u kome bibliotekari prave podešavanja za promenu atmosfere u prostoriji.

„Moglo bi da postoji podešavanje za čitanje priče koje se može menjati svake nedelje u skladu sa knjigom koju čitate – recimo, ako je pomalo strašna, možete ubaciti zvuk grmljavine i tamnija svetla,“ objašnjava ona.

Druga upotreba bi mogla da bude poboljšavanje pristupačnosti biblioteke, naročito za ljude koji su osetljivi na određena svetla ili zvukove.

Za sad Alterspejs testira svoje instalacije u Javnoj biblioteci Kembridža i Javnoj biblioteci Somervila, u nadi da će posle toga pojedinačne biblioteke preuzeti štafetu.

„Sve u svemu, ovo je prilično mala intervencija, ali saznali smo da na ljude ima snažan efekat kada imaju makar malo kontrole nad svojim prostorom,“ kaže Stantonova.

Autor: Rina Karasin
Izvor: https://scoutcambridge.com
Prevod: Borivoje Dožudić