Nove norme političke korektnosti utiču i na klasike svetske književnosti

Od Agatinih „crnaca“ ne osta nijedan.

Pre nekoliko dana u Francuskoj je izašlo novo izdanje kultnog krimi-romana Agate Kristi „Deset malih crnaca“ sa izmenjenim naslovom „I ne osta nijedan“. U duhu političke korektnosti, naziv originala iz 1939. godine promenjen je tako u gotovo svim evropskim zemljama, osim Španije i Grčke.

„Deset malih crnaca“ je najtiražniji krimić u istoriji, sa više od 100 miliona prodatih primeraka širom sveta, a ime je dobio po narodnoj pesmi iz druge polovine 19. veka, oko koje se i vrti glavni zaplet romana. Naslov je, međutim, od početka bio sporan za Amerikance, pa se već prvo izdanje (iz 1940) razlikovalo od britanskog, a roman je dobio ime po poslednjem stihu pomenute pesme „I ne osta nijedan“.

Kako reč crnac u Americi ima pežorativno značenje, tako je iz romana Agate Kristi izbačeno svako njegovo spominjanje (ukupno 74 puta), crnci su postali vojnici, a Crnačko ostrvo – Vojničko ostrvo. Pojedina izdanja u Americi, ali kasnije i u Britaniji, izlazila su i pod naslovom „Deset malih Indijanaca“.

„Niko ne bi trebalo da koristi reči koje su uvredljive za druge. U vreme kada je napisan roman jezik je bio drugačiji i koristile su se neke reči koje su danas s pravom zabranjene“ kazao je Džejms Pričard, praunuk i naslednik Agate Kristi, opravdavajući najnoviju izmenu naslova u francuskom prevodu.

Osim Amerike, ostatak sveta dugo se držao originala. U Velikoj Britaniji krajem osamdesetih „crnci“ su prvo postali „Indijanci“, a kasnije „vojnici“. U 21. veku politička korektnost je dobila na zamahu u mnogim sferama, pa je tako i roman Agate Kristi pretrpeo izmene u brojnim zemljama. Posle protesta građana u Hanoveru 2002. zbog „uvredljivog naslova“ najavljenog pozorišnog komada „Deset malih crnaca“ Nemačka je već sledeće godine pripremila novo izdanje romana „koje ne vređa nikoga“. Slične zahteve imale su potom različite organizacije u Danskoj, Švedskoj, Slovačkoj... pa su objavljeni novi prevodi sa američkim naslovom „I ne osta nijedan“.

Prošle godine i Srbija se našla u društvu „politički korektnih“. Izdavačka kuća Laguna objavila je najtiražniji roman Agate Kristi, sa novim naslovom „I ne osta nijedan“, u prevodu Aleksandre Čabraje.



„Kao neko ko se ceo život bavi književnošću, smatram da je u ovakvim slučajevima politička korektnost preterana, ali razumem i prihvatam činjenicu da je za nekoga ta reč možda uvredljiva“, kaže, za Novosti, prevodilac Aleksandra Čabraja.

Naša sagovornica dodaje da je roman Agate Kristi „nastajao prirodno, u skladu sa svojim vremenom“.

„Kada se osvrnemo na istoriju celokupne književnosti i umetnosti, shvatićemo koliko je besmisleno menjati stvari nastale pre 100-200 godina. Za mene je ta korektnost neka vrsta puritanizma. Naravno, normalno je da težimo ravnopravnosti u svim segmentima i da se borimo protiv diskriminacije svake vrste. Takva politička korektnost je normalna u javnom životu, za sadašnjost, ali smatram da je preterano da retroaktivno menjate naslove knjiga, slika, pesama ili, u ovom slučaju toponima, odnosno, naziva ostrva na kome se dešava radnja“, ocenjuje Čabraja i dodaje da su u srpskom prevodu, baš kao i u gorepomenutim izdanjima, „crnci“ izbačeni u potpunosti i zamenjeni „vojnicima“.

Roman „Deset malih crnaca“ doživeo je brojne adaptacije na filmu, televiziji, u pozorištu. Po najprodavanijem naslovu Agate Kristi snimljeno je nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji crno-beli Renea Klera „I ne osta nijedan“, iz 1945. godine. Od filmova su još brojnije televizijske adaptacije, a samo Velika Britanija snimila je tri serije po ovom romanu, poslednja od njih prikazana je 2015. godine, u produkciji Bi-Bi-Sija.

Autor: Ana Popadić
Izvor: Večernje novosti