Nove knjige o slavnim ženama: „Gospođica Šanel“ K.V. Gortnera

Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila biografiju jedne od glavnih modnih ikona 20. veka Koko Šanel. U poplavi biografskog štiva o ovoj neobičnoj ženi, koja je sa društvene margine između dva svetska rata uspela na sam vrh muškog poslovnog sveta, Laguna je odabrala biografski roman „Gospođica Šanel“ američkog pisca bestselera Kristofera Vilijamsa Gortnera, koji je i sam dugo bio deo sveta mode. Njegova knjiga pisana u prvom licu jednine uvlači se u kožu glavne junakinje, koja kaže da je upkos svemu „samo žena“ i svedoči „o njenom životu - ličnim dramama i tragedijama, ljubavima, strastima, prijateljstvima, karijeri - trijumfima i greškama, uključujući i delikatne momente iz Drugog svestkog rata, zbog kojh je posle okupacije morala da svedoči pred francuskim ratnim vojnim sudom.“ 

Književni kritičari ukazuju da je Gortnerovo delo „dobar početak“ za sve one koji žele da detaljnije i studioznije upoznaju život ove Francuskinje, koja je kulturi odevanja u nasleđe ostavila malu crnu haljinu, mornarsku majicu, lažne bisere, ženske pantalone, žersej i tvid, ženski kostim, parfem Šanel 5 i savet: „Ne sledite slepo trendove – moda se menja, ali stil ostaje“.

Životni put Gabrijele Bonur kasnije „Koko“ Šanel (1883-1971) od odbačenog siročeta iz Somira, odraslog u samostanu do vrhunskog modnog kreatora, čije su vizije sa modne piste prešle i u Holivud, u glavnim crtama poznat je većini ljubitelja mode i glamura, ali ono što Gortnerovu knjigu čini dragocenom jeste njegov pokušaj da uhvati i objasni emocionalna stanja i previranja ove hrabre i samostalne  žene, čiju ličnost nije bilo moguće sputati, a čiji duh ni skoro posle pola veka od njenog fizičkog odlaska sa ovog sveta ne napušta modu. Gortner treba odati i priznanje na trudu da shvati i objasni njenu viziju ženskog odevanja koja je objedinjavala eleganciju, lepotu, udobnost i praktičnost.

„Nisam bila zadovoljna svojim životom pa sam ga kreirala“, govorila je Koko Šanel, koja celog života nije prebolela očevo napuštanje porodice sa petoro dece, mada je i sama nasledila krv Šanelovih, koji su „generacijama bili lutalice“. Posle majčine smrti završila je u samostanu, gde su časne sestre naučile marljivosti i disciplini podstičući njen talenat za iglu i konac. Uspeh trgovinom sa šeširima vodio je ka preseljenju u Pariz i odluci da nadimak Koko, iz vremena kad je pevala u kabareima, pretvori u svoj zaštitini znak. Ostalo je legenda, mada uprkos uspehu, statusu, moći, bogatstvu, vitalnosti i radoznalosti, nikada nije bila upoznala istinsku ličnu sreću.

„Ovaj roman je, možda više od svih koje sam napisao, pravi trud ljubavi. Koko Šanel me je prvi put očarala još kao tinejdžera, kad me je početno zanimanje za modu dovelo do želje da se time profesionalno bavim... Prilika da napišem roman o njoj - legendi, čiji je burni uspon do slave i dramatičan životni put ostavio neizbrisiv trag na njeno doba i ona koja su usledila - predstavlja ostvarenje sna“, piše u pogovoru ove knjige, objavljene u SAD 2015, K. V. Gortner koji iza sebe ima desetak bestseler biografija poznatih žena od Lukrecije Bordžije do Marlen Ditrih. On je za 2018. najavio je roman „Ruska carica“ o majci poslednjeg ruskog cara Mariji Fjodorovnoj, po rođenju danskoj princezi od Dagmara i supruzi ruskog cara Aleksandra Trećeg Romanova. Roman „Gospođica Šanel“ na srpski jezik prevela je Branislava Radević - Stojiljković.
 
Epizoda Holivud
 
Između dva svetska rata, dok je je uporedo sa Žanom Koktoom, Sergejom Djagiljevim, Igorom Stravinskim i Pablom Pikasom, držala prvu liniju „novog doba“, Koko Šanel imala je i holivudsku „epizodu“. Zahvaljući vizijama holivudskog producenta Semjuela Goldvina u američki film unela je glamur - najveće filmske zvezde tridesetih godina 20. veka dobile su od nje pravu lekciju o odevanju. Veza sa filmom pokazala se kao uzajmana - malu haljinu, koju je Koko Šanel lansirala 1926, svetski popularnom učinila je engleska glumica Odri Herbern u filmu „Doručak kod Tifanija“ 1961, doduše u Živanšijevoj verziji, dok je parfem Šanel 5 proslavila Merlin Monro.
 
Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas