Neočekivana braća: Sam na ovom svetu

Amin Maluf u najnovijem romanu donosi mešavinu distopijske i filozofske priče u kojoj zamišlja svet koji se nalazi na ivici samouništenja, a koji jedino mogu da spase „neočekivana braća“.

Šta li to može da se dogodi na ostrvu Antiohiji koje je deo malog Hironskog arhipelaga, nadomak obale Atlantskog okeana? Pošto je nasledio deo zemljišta ovog ne preternao naseljenog ostrva, Alek, sredovečni karikaturista, provodi dane u miru i tišini, sve dok jednog dana ne počne sve da se menja: „Moja lampa od dvesta vati zažmirkala je na plafonu poput slabašne crkvene voštanice, i ugasila se.“

Ovaj distopijski roman protkan humorom i oštrom kritikom vodi nas na neočekivano i jezivo putovanje. Kako se nuklearne sile nadmeću među sobom, tako se pojavljuje bratstvo ljudi sa neverovatnim moćima, koje želi da pomogne da ne dođe do kataklizme.

„Moji nisu na usluzi nijednoj naciji niti sili, i da imaju jedan jedini cilj: izbeći planetarnu kataklizmu. Biće nestrpljivi da se vrate svojoj ulozi posmatrača čim opasnost bude uklonjena.“

Velikodušnost kojoj niko nije zahvalan

Niko ne zna odakle ova „braća“ dolaze i gde će dalje da se upute: opskrbljeni mudrošću drevne Grčke i obdareni superiornom inteligencijom, počeće da vode brigu o čovečanstvu i pomoći mu da se vrati na noge... Ovakva velikodušnost neće biti nagrađena: istina je da je pobuna deo ljudske prirode. Osvetničke mere stupiće na snagu: restrikcije struje, ukidanje društvenih mreža, zatočeništvo... Ubrzo će ostrvo Antiohija postati osmatračnica sveta zahvaćenog nemirima.

Karikaturista postaje hroničar događaja zahvaljujući svom starom prijatelju Morou, bliskom savetniku u Beloj kući, skelaru Agamemnonu i Evi, njegovoj najbližoj susetki – romansijerki koja je napisala samo jednu ali kultnu knjigu koja nosi naslov „Budućnost više ne stanuje na ovoj adresi“. Na udaru nije samo trenutno pitanje moći, već i sami temelji društva: „Šta će biti sa našim naukama, našim jezicima, našim religijama, našim legendama, našim junacima, svim onim stvarima na koje smo ponosni i čije nas pamćenje pokreće?“ A onda uzdrmava i same osnove: „Na temelju onoga što se dogodilo proteklih dana, gotovo bi se moglo reći da se ovo proročanstvo već obistinilo. Da, nažalost, zaista izgleda da naša civilizacija, uprkos svom spektakularnom napretku, pati od podmukle bolesti koja će je odneti.“

„Sav normalan život sada je obustavljen, svuda na planeti“, rečenica napisana mnogo pre početka pandemije u osamnaestoj knjizi Amina Malufa, filozofskoj priči koja u centar pogađa naše trenutno stanje i brigu o zdravlju, odaje prizvuke planetarne pretnje, izolacije i neizvesnosti... „Radnici više ne rade, studenti više ne studiraju, vlade više ne vladaju, potrošači troše samo ono što je neophodno, a čak su i zločini retki.“ A mi bismo da živimo „kao pre“, zar ne?

Autor: Kristof Hening
Izvor: la-croix.com
Prevod: Aleksandra Branković