Ne budite taj lik: knjižarski bonton u 4 koraka

Rad u knjižari ima i svoje mane, ali vi (dragi knjigoljupče iz susedstva) ne morate da budete jedna od njih. Zarad knjižára koji vode računa o vašem srećnom kutku, i zarad vas samih, sakupila sam nekoliko dobronamernih saveta koji će vam pomoći da ne budete ona osoba u knjižari. Pored očiglednih saveta: ne kradite knjige, ne ližite ih, ne nosite knjige koje niste kupili u toalet (za ime boga, nemojte), ne ostavljajte polupojedene obroke iza knjiga; postoje i drugi kojih bi se trebalo prisetiti.

Ne ostavljate knjige gde stignete.

Pronalazila sam primerke romana Agate Kristi među naučnim knjigama, knjige o kuvanju na trilerima, raštrkane nastavke tinejdžerskih serijala među knjigama za odrasle. One ne pripadaju tamo, a iako nije vaš posao da stavite svaku knjigu baš tamo gde ste je pronašli, možete je ostaviti na prikladnije mesto od police pored koje ste se upravo zatekli. Ako u vašoj knjižari postoji šalter za pomoć kupcima, ostavite knjigu tamo. Uglavnom ne morate ništa ni da kažete. Samo je ostavite na pult i nastavite svojim putem. Ako već nešto kupujete, možete da je ostavite i na kasi (desilo mi se da je čovek prišao kasi sa dve knjige, pogledao mene, kasirku, pravo u oči i mrtav hladan je usput ostavio knjigu na nekom stolu pre nego što je prišao kasi da kupi drugu). Možete čak i da date sve što ne želite prvom knjižaru na kog naiđete. Biće nam drago što na kraju dana ne moramo da sklanjamo gomilu knjiga o kuvanju sa poezije i volećemo vas zbog toga.

Ne pravite gužvu.

Znam da ima knjiga koje izgledaju sjajno i da morate da pročitate prvo poglavlje da se uverite u to, ali za to postoje stolice i stolovi. Potražite ih. Knjižari možda moraju da dopune police na mestu gde se nalazite ili bi i drugi kupci želeli da razgledaju. Desilo mi se da su dve žene zasele u redu (na stolice koje su, gle čuda, pronašle na drugom mestu), kako bi razgledale neke knjige i niko nije mogao da prođe pored njih. Na manje prometnim mestima bi to i prošlo, ali ako vidite da knjižar dopunjava police ili da drugi kupac razgleda, pomerite se.

Ne dolazite da istražujete i čitate.

Za to služe biblioteke. Nepristojno je skinuti sa polica gomilu knjiga koje nećete da kupite, već samo želite da ih prisvojite na nekoliko sati. Sasvim je na mestu da prelistate knjigu pre nego što je kupite (ili ne kupite), ali ako ćete celu da je pročitate, ne samo da dobijate njen sadržaj besplatno, već je uskraćujete nekome ko bi je možda zaista kupio (što naročito ide na živce kada nekih knjiga imamo malo).

Ako nešto oštetite, recite nekome.

Možete čak i da slažete i da kažete da ste to tako „zatekli“. Ako ste prosuli kafu na gomilu knjiga Džejn Ostin (dešavalo se), ne vraćajte ih na policu i ne pokušavajte da ih sakrijete. „Ako nešto oštetite, morate to i da kupite“ zvuči dobro u teoriji, ali knjižari znaju da to ne važi za većinu ljudi. Ipak, želeli bismo da znamo da je knjiga oštećena pre nego što je neko vrati jer joj fali 143. strana, a isto bi želeli i kupci. Ovo se odnosi uglavnom na sve, čak i na samu knjižaru. Ako polomite policu (savet: ne penjite se na njih), pri čemu je sa svim knjigama srušite na pod, samo recite da je neko drugi kriv, kako to ne bismo zatekli tik pred zatvaranje.

Iako vas zbog ovih stvari niko neće zapravo isterati iz knjižare (osim ako ste naročito zloban recidivista), imajte ih u vidu kada sledeći put posetite knjižaru. Vrlo je verovatno da vas niko neće ni grditi (ovakvo ponašanje je suviše učestalo da bi se svakome ponaosob očitala bukvica), ali pričaće se o vama i nijednom knjižaru neće biti drago što vas vidi.

Autor: Čelzi Hensli
Izvor: bookriot.com
Prevod: Đorđe Radusin