Juval Noa Harari, filozof koji nas navodi da se zamislimo nad budućnošću čovečanstva

Srednjovekovna i vojna istorija sveta su njegova uža specijalnost; oslanjajući se na ta znanja osvrće se na prošlost, baca pogled na budućnost i istražuje sadašnjost. Juval Noa Harari smatra se jednim od najuticajnijih intelektualaca današnjice, koji putem svojih knjiga i predavanja obavlja zadatak od ključne važnosti: edukuje ljude.



Harari je istoričar, filozof i autor knjiga koje su prodate u više od 20 miliona primeraka širom sveta i prevedene na 60 jezika. Reč je o „Sapijensu, kratkoj istoriji čovečanstva“, „Homo Deusu“ i „21 lekciji za 21. vek“.

Sa uporištem u iskustvu i izuzetnim analitičkim sposobnostima predviđa kako će izgledati budućnost čovečanstva, i u dobročiniteljskom maniru deli sa nama svoje stavove o društvima i vladama, nudeći savete koji ponekad zvuče kao upozorenja. U svojoj knjizi „21 lekcija za 21. vek“ iz 2018. godine, bavi se aktuelnim temama i neposrednom budućnošću ljudskog društva. Šta se trenutno dešava u svetu? Šta su gorući problemi današnjice? Na šta treba obratiti pažnju? Čemu treba naučiti buduće generacije?

„Ako se o budućnosti odlučuje u našem odsustvu, jer smo previše okupirani hranjenjem i oblačenjem svoje dece, nećemo moći da saniramo posledice tih odluka“, dodaje Izraelac.

Koristeći istorijsku i ličnu argumentaciju, Harari kroz lekcije predstavlja razvejane iluzije, meditaciju, obrazovanje, postistinu, slobodu i posao; u ovoj poslednjoj njegov pogled seže do 2050. godine u kojoj roboti, uz pomoć veštačke inteligencije, u potpunosti zamenjuju ljudsku radnu snagu.

Kao jedan od najvećih problema u suočavanju sa pandemijom vidi nedostatak jedinstva na globalnom nivou. „Karantin i ograničavanje kretanja su adekvatne mere ali treba ih usaglasiti na globalnom nivou. Lek u borbi protiv korona virusa je u jedinstvu a ne u razdvajanju.“

„Ovo je trenutak da se čovečanstvo u celosti osvrne na svoj način života u prethodnim decenijama. I šta je to što bi trebalo da menjamo kada kriza prođe“, ističe ovaj čuveni mislilac kome je ove godine dodeljen počasni doktorat Slobodnog univerziteta u Briselu.

O veštačkoj inteligenciji

U svojoj knjizi „21 lekcija za 21. vek“ govori o usponu veštačke inteligencije u budućnosti. „Veštačka inteligencija je na dobrom putu da zameni i prevaziđe ljude u svemu onom što se do sada isključivo smatralo ljudskim domenom...“, piše Harari. „Nama je teško da se međusobno povežemo na takav način da svi u svakom trenutku imamo sve informacije, za razliku od kompjutera koji mogu da se umreže.“

O naučnoj fantastici

Jedna od stavki koju ističe Harari jeste i odgovornost koju imaju realizatori audiovizuelnih efekata naučne fantastike: „Mnogo je veći broj ljudi koji gleda naučnofantastične filmove nego onih koji čitaju naučne magazine ili stručnu literaturu na tu temu. Često autori ne uspevaju da verno prikažu ljudsku prirodu a u ovoj eri imaju mnogo veću društvenu odgovornost prema ljudima koji konzumiraju ovakve sadržaje, posebno kada se dotaknemo tema etike i veštačke inteligencije“ smatra filozof koji naglašava važnost nauke.

O jednakosti

„Budućnost je u rukama onih koji raspolažu informacijama,“ nastavlja Harari, i ističe jednakost kao jednu od lekcija u ovom veku. „Bogati će koristiti biotehonolgiju da obezbede fizička poboljšanja na telu. Siromašni više neće biti neophodni kao radna snaga u onoj meri kao ranije“, upozorava ovaj izraelski pisac i istoričar.


Izvor: El Universo
Prevod: Ivana Veselinović