Jubilej edicije Bolero, knjiga broj 10

Dok deseta knjiga bilioteke „Bolero“, roman S tobom, na odstojanju Karle Gelfenbajn, krči put do srca naših čitalaca, kao polovina uredničkog dvojca čiji je drugi član Ljiljana Popović Anđić, smatram da je dobar trenutak da sa skromnim ponosom podestimo na ovu izdavačku inicijativu – jedinu u našoj zemlji posvećenu sistematskom predstavljanju savremenog hispanoameričkog romana.

Kad bi pravili CD ili vinilski LP, deset bolera bi bila prava mera za diskofile; ovaj deseti, jubilarni, najčuvenije delo kubanskog kompozitora Sesara Portilja de la Lus, pevali su svi - od  Armanda Mansanera i Pabla Milanesa, do Luisa Migela i Kristine Agilere. Nadamo se da će mnogi i pročitati istoimenu knjigu, koja je u konkurenciji od preko sedam stotina dela 2015. godine dobila jedno od najuglednijih priznanja na španskom jezičkom području – nagradu mamutske izdavačke kuće Alfaguara za roman godine.



Pre nekoliko godina, izdavačka kuća Laguna prihvatila je ideju da posveti posebnu biblioteku savremenom hispanoameričkom romanu koji se od sredine osamdesetih godina prošlog veka, od pojave slavnih autora latinoameričkog buma – Garsija Markes, Hulio Kortasar, Karlos Fuentes, Mario Vargas Ljosa, Hose Donoso, Aleho Karpentjer, itd – kod nas rado čita. Logično je bilo da upravo Laguna, često identifikovana kao izdavač koji se pre svega orijentiše na komercijalne hitove za najširu čitalačku publiku, prihvati izazov i da „Bolerom“ potvrdi kako takva orijentacija ne mora da bude nauštrb književnog kvaliteta; otud i ovo komercijalno, „neknjiževno“ ali vrlo asocijativno ime biblioteke. Kao brazilski šorinjo, argentinski tango, kubanski son, bolero je popularan i za skoro svakog prijemčiv, ali umetnički valjan. Verujemo da su takve i knjige „Bolera“.

Ova „hednistička“ bilioteka zaslužuje i hedonističku metaforu merila po kojima je pravljena: rekao bih da je biblioteka „Bolero“ kao dobar konjak na čijoj etiketi obavezno stoji skraćenica – garancija za kvalitet – VSOP.  Za poznavaoce „tekućih pitanja“, to znači da je dotični konjak spravljen mešanjem barem sto „voda života“ (kako se naziva drugi destilat od oko 70% alkohola starog najmanje 25 godina) i da je stario najmanje četiri godine u buretu pre nego što je ponuđen sladokuscima. Umesto „Very Old Special Pale“ što skraćenica znači kad se odnosi na plemenito piće, uz „Bolero“ bismo stavili VSOP jer verujemo da su odabrane knjige vrhunske (V), savremene (S), originalne (O) i popularne (P).

Svih deset knjiga prvog „kola“ Bolera ovenčana su značajnim nacionalnim i međunarodnim nagradama, ali su istovremeno i bestseleri publike; dela koja podjednako hvale i stručna kritika i čitaoci. Ne kopamo po istoriji gde zacelo ima nebrušenih dijamanata i neotkrivenih bisera: predstavljamo čitaocima savremene knjige koje odišu duhom današenjeg  vremena. Težimo da odabrana dela izlaze iz okvira predvidljivog šablona, da budu originalna i zbog toga da privuku pažnju u moru solidnih dela koja se nude čitaocima u vreme kad se, jednostavno rečeno, previše piše a manje čita. I najzad, nastojimo da biramo dela koja su već danas ili će to biti sutra, deo popularnog čitalačkog kanona, onako kako je to nekad bio slučaj sa Sto godina samoće Garsije Markesa ili Borhesovim i Kortasarovim pripovetkama. Nismo prenebregli ni regionalnu zastupljenost – po dve knjige predstavljaju Peru (Mario Vargas Ljosa, Avanture nevaljale devojčice, Santjago Ronkaljolo, Crveni april), Argentinu (Giljermo Martines, Spora smrt Lusijane B, Ana Marija Šua, Teret iskušenja) i Kubu (Pedro Huan Gutjeres, Tropska životinja, Leonardo Padura Fuentes, Jesenji pejzaž), a po jedna Meksiko (Huan Viljoro, Svedok), Kolumbiju (Horhe Franko, Rosario Makaze), El Salvador (Orasio Kasteljanos Moja, Bezumlje) i Čile (Karla Gelfenbajn, S tobom, na odstojanju).

Kao dobar konjak – biblioteka „Bolero“ je mozaik latinoameričkih ukusa koji ima kumulativno dejstvo; svaka nova knjiga upotpunjava utisak koji se uobličava prethodnima. Svaka je nova „voda života“ koja taj mozaik čini celovitijom, potpunijom predstavom šta se i kako se danas piše u Latinskoj Americi – tematski, stilski, regionalno. Kombinuju se, dakle, reprezentativnost i ilustrativnost. Identifikuju se teme i tendencije: policijsko-politički trileri, nasilje i borba protiv socijalne nepravde, diktatura, ljubav, umetnost, avantura, preispitivanje istorije, futurističke parabole, da pomenem samo najupadljivije.

Nastojimo da biblioteka „Bolero“ bude današnji odgovor na ediciju Deset velikih romana hispanoameričkog buma, zajednički poduhvat negdašnjih uglednih jugoslovenskih izdavača od pre skoro četiri decenije, prvi sistematski pokušaj približavanja celovite hispanoameričke književnosti na našim prostorima. Kako latinoamerička proza, tako naša stvarnost – ne samo čitalačka – od tada su se drastično promenili, kao što se promenio i globalni kontekst književnog stvaralaštva, što je tema koja daleko prevazilazi okvire ovog osvrta. Po cenu drastičnog pojednostavljivanja, istaknimo samo nekoliko opštih odlika: latinoamerička književnost danas ne leči kompleks inferiornosti (nema potrebe da se „afirmiše“); konačno više nije u debeloj senci pisaca buma šezdesetih godina prošlog veka, ali ima i veću odgovornost jer se od Latinoamerikanaca danas očekuje da pišu podjednako dobro i zanimljivo kao bilo ko bilo gde u svetu; veći je stepen tematsko-stilske slobode autora (što, najblaže rečeno, donosi ravnotežu između globalnog i regionalnog identiteta) ali je manja njihova potreba da „jednom knjigom kažu sve“.

Želimo da novo kolo „Bolera“ sledi ista merila i da ih još više izoštri: biće, u dogledno vreme, dobrih iznenađenja za čitaoce, pre ostalih iz Urugvaja, Ekvadora, Venecuele, Bolivije, ali i iz zemalja čije smo pisce već počeli da upoznajemo.

Priznajmo i krajnji – mada ne i „kolateralni“– cilj ove biblioteke: amalgam popularnosti i poštovanja umetnosti. Raskrstimo već jednom s predubeđenjem da popularno štivo mora da bude žute boje koja lepo odskače od bele pozadine peska neke rajske plaže za odmor trudbenika koji bi konačno nešto i da pročitaju! Beni More, jedan od najvećih pevača bolera svih vremena, u latinskom svetu bio je – da parafraziram Lenona - popularniji od Hrista. Danas na Kubi postoji  jedna pusta servisna stanica u kojoj je, kao spomenik u staklenoj kutiji, izložen šešir Benija Morea. Svirači svih generacija, dobri ili ne baš, dolaze kao na hodočašće da pred tim šeširom odsviraju pesmu-dve i tako odaju poštovanje prema umetniku. To je pravi Bolero.

Piše: Branko Anđić